Томица Делибашић

Колац - Маја Колата (2556) у Проклетијама

Борисав Челиковић

Вусање. Село 5km удаљено од Гусиња у правцу југа. Када се у њега стигне аутомобилом даље се нема куда. Као да смо на крају света. Са свих страна окружују нас високе стеновите планине. Проклетије. Албанци их називају Проклете планине - Bjesht е Nemuna. Оно што се уздиже испред нас је само њихов обод, али истовремено и улаз у њихов дивљи и сурови део.

Врх Колате

Из Вусања планинари имају две алтернативе. Једна је да крену у правцу југа кроз ледничку долину Ропојани која се усекла између ланца Везирове браде и Каранфила са западне и Бјелича са источне стране. То је смер ка некадашњим караулама Застан и Језерце од којих је ова прва у доста добром стању да може прихватити планинаре и погодна је полазна тачка за успон на један од врхова Бјелича, Росни врх -Маја Росит (2524) и највиши врх масива, Језерски врх - Маја Језерце (2694) који се налази на албанској територији. Додуше могуће је из Ропојане пети и Каранфиле (2480) али уобичајени маркирани приступ на овај део проклетијског масива је с друге стране, из долине Грбаје. Друга могућност је да се из Вусања крене у правцу истока долином Бјеличког потока, који својим током раздваја падине Бора са северне од Бјелича са јужне стране. Маркирана стаза води до највиших врхова у Црној Гори - Добре Колате (2528) и Зле Колате (2534), а ту је надохват и врх Колате (2556) који се налази на албанској страни.

Добра и Зла Колата

Четворочлана екипа која се почетком друге половине августа 2006. године обрела у Вусању у четири дана упознала је оба поменута правца и испела се на све горе поменуте врхове осим Каранфила. Екипу су чинили Мира Мијатовић, Љуба Радовановић, Томица Делибашић и Борисав Челиковић. Описаћемо овом приликом нашу прву акцију, успон на Колац - Мају Колату.

Успон на Колату током 2006. године није у свом годишњем програму имало ниједно планинарско друштво из Србије. То није ништа чудно ако се има у виду да је дужина стазе у оба правца близу 30km уз висинску разлику од преко 1500 метара у успону и исто толико у силаску. Из Вусања се креће сеоским сокаком од карауле, у којој се пријављује одлазак пограничној полицији, поред џамије и онда десно путем који води до засеока Заруница у којем постоји још свега пар кућа. Од Зарунице пут прелази у стазу која води подгорином Бора прво кроз букову шуму, а потом уз пашњаке према катуну Грлата. После два сата у близини катуна наилазимо на извор хладне планинске воде, последњи на путу ка Колати. На превоју између Бора и Колате - Ћафа Борит скрећемо у правцу југа у камено и безводно пространство Бјелича. Све до тада ишли смо развођем, страном питомих ливада и шума Бора, а с друге стране беласале су се камене стрмине Бјелича. Као добро и зло. Бјелич огроман, непрегледан, затрашујуће снаге и висине са Колатом испред нас, а Бор мањи и нижи, некако скромнији и питомији са својим зеленим гребеном и падинама.

Ћафа Борит

До Ћафе Борит стаза је била готово идилична, иако је савладана висинска разлика од скоро 850 метара, али уласком у масив Бјелича она постаје тешка, а самим тим и напорна. Љути крас кроз који се пробијају травнати бусени и увале у којима се још увек топе снежници. Освежење нам доноси разноврсност цветне флоре која разбија монотонију погледа уз изобиље дивљих малина. С наше леве стране, још увек високо од нас, уздижу се литице Добре Колате - Брегу и Колиатес. Нешто лакши терен представља улазак у травнату долину која одваја Колату од осталог дела Бјелича, кроз коју пролазимо десном падином, лако уочљивом стазом, без губљења висине. На самом почетку долине наилазимо на отвор у стени из кога избија хладноћа која чак и на врелом августовском дану бива непријатна. То је ледена пећина. Завирујемо у њу и видимо да је пуна снега и да се не може уочити њена дубина негде у утроби стене. Њен скоро залеђени и ничим испрљани снег послужиће нам у повратку као замена за недостајућу воду. Наилазимо на плантажу линцуре у пуном цвету која захвата читаву падину.

Ново на сајту (23.7.) Забележено: Маганику у походе (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play