Томица Делибашић

Радојева продол

(или Запис о пролазном)
Борисав Челиковић

У планинарским записима ретко се опширније описују простори кроз које се пролази крећући се ка врховима. Тако нимало није случајно што о Радојевој продоли готово да и нема значајнијих импресија, осим оних узгредних приликом описа стезе која од Капетановог језера води ка Капи Морачкој. Шта више, мали је број оних којима је знано где се она налази, а вероватно то не зна ни добар део оних који су кроз њу прошли. Она остаје готово непримећена поред оближњих врхова Капе Морачке, Стожца и Капетановог језера. Покојни Бранко Котлајић у својим успоменама објављеним под називом „Живот са планинама“, описујући свој први долазак на Шкрчка језера, каже да му се тада испунила вишегодишња жеља, али је том приликом осетио необичну разлику да задовољство није било потпуно, а узрок томе су били врхови. Стремећи ка врховима, гледајући ка њима и тежећи погледу са њих и не примећујемо куда то пролазимо, посебно ако је тај простор лак за кретање, а то је са Радојевој продоли случај.

Капетаново језеро
На Капетановом језеру

Када са северозападне стране Капетановог језаре кренемо ка Капи Морачкој, стазом којом пиперски сточари изгоне стада у испашу на њеним падинама, наићићемо на моренску пречагу у усеку између Орловца са источне и Николиног врха са западне стране. Када је пређемо ступићемо у Радојеву продол, као и група планинара коју је ујутро 28. маја 2005. године предводио Томица Делибашић.

преко смета у доњем делу продоли
Преко смета у доњем делу продоли
уз радојеву продол
Уз Радојеву продол

Продол или раздоље је облик рељефног удубљења и представља дугачку дубодолину, а ова је име добила по неком Радоју, вероватно пастиру или хајдуку, којима овај крај у прошлости није оскудевао, а данас првих има још по који, док су други остали само у причама. Удолина је дугуљастог облика и пружа се у правцу североистока, испресецана мањим преградама, све до подножја Капе Морачке. Овуда се некада давно кретао ледник, спуштајући се ка Капетановом језеру. Изнад продоли издижу се врхови, са запада Ћетков врх (2036) и Крстац (2098), а са истока обрешци Стожца, док са чела доминира највиши врх Капе Морачке – Ластва (2226).

од продоли ка стожцу
Са врха продоли ка Стожцу

Крајем маја средином продоли жуборио је поточић који је сабирао воду из околних снежника и носио је ка Капетановом језеру. Кречњачке стене, местимично прошаране остацима снега и зеленим травњацима, давале су простору бајковит изглед. Како смо готово неосетно добијали на висини, иза нас се отварао камени масив Маганика, што је додатно доприносило живописности пејзажа. Нигде једног дрвета, као у народној песми „Три ливаде нигде лада нема“.

поглед преко продоли на маганик
Поглед уназад, преко продоли ка Маганику

Газимо час по снегу, час по травнатом тепиху прошараном многобројним љубичастим каћунима, а час по стењацима, где се снег нешто раније отопио и између којих извирују модроплави енцијани, жути љутићи и нама именом незнано разнобојно рано планинаско цвеће. Права башта планинског биља у изворном облику „алпинум слива Мораче“. Ластва којој стремимо, заобљена, са каменим одсецима, испресецаним травнатим површинама, делује као капа над висећим ливадама, која затвара врата овог рајског предела.

под врхом ластва
Под врхом Ластва

 

Ново на сајту (29.9.) Забележено: Голем Кораб (7.9.) Планински предели: Рила, врх Балкана (23.7.) Забележено: Маганику у походе (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play