Томица Делибашић

ПЛАНИНАРСКЕ НАПОМЕНЕ

(цитат из књиге „Планином“)

За планину је потребна одређена опрема, у основи иста и делимично различита зависно од годишњег доба, па када одлучите да се почнете опремати и бавити овом активношћу, треба поћи од најбитнијег, од планинарских ципела, ранца и заштите од кише, док се остало полако набавља, зависно од могућности. Све остало је уствари ствар искуства стеченог кроз дужи боравак у планини и учења од старијих планинара, са којима се првобитно обавезно мора кретати.

Пре одласка на неку планинарску акцију, потребно се упознати са карактеристикама планине, врстом стаза, могућим смештајем, местима где има воде, комуникацијским правцима и њиховом везом са стазама, што подразумева добро планирање, а ако изводите акцију где сте одговорни за групу, обавезна је топографска карта, компас и знање њиховог коришћења, уз добро сналажење на терену. Инструменти које не знате да користите ништа не значе, а најчешће је тако са компасом без карте. Утврдити стране света не значи скоро ништа, ако не знамо где се оно најбитније око нас налази и на коју страну потом кренути.

Искусан планинар ће се почети припремати за акцију неколико дана унапред, размишљајући шта је све потребно понети, иако то све зна. Ипак ће се увек догађати да заборавите неку ситницу, која некада то и није, па схватите да је потребно сачинити списак потребних ствари, укључујући и храну, оброке чак треба пребројати, што све корисно послужи пред полазак и сигурни сте да ли вам је ранац комплетиран. Потребне ствари се разликују зависно од акције, да ли је једнодневна или вишедневна, посебно да ли сте смештени све време у планинарском дому или носите шатор. Ако ствари остављате у планинарском дому, где се враћате, или то можете учинити у планинарском аутобусу, који вас чека, не морате се много оптерећивати редукцијом броја ствари, као у ситуацији када комплетну опрему носите на леђима.

Ранац мора бити довољан да прими потребну опрему, но не сме бити широк нити висити на леђима, већ издужен и са равномерно распоређеним теретом, при чему треба подесити дужину каишева. Пожељно је да има џепове, у које се стављају ствари потебне у току хода. Око појаса мора бити одговарајуће везан, тако да се тежина ослања на кукове, а не сме ни да шета на раменима. Ребраст наслон за леђа треба да омогућава циркулацију зрака.

Постоје ствари које су неизбежне у планинарском ранцу, па и онда када у дому или биваку оставите део ствари и носите дневну опрему и храну. У ранцу се увек морају налазити резервне чарапе и мајица, као и део гардеробе који на врховима штити од ветра (најбоља је лакша јакна) и који се тада облачи, а не и током читаве туре. Ту је неизбежна заштита од кише, посуда за воду, по правилу чутура. Ово за случај да део гардеробе (јакна) који штити од ветра није водоотпоран, што може бити само уз потребну климатизацију и дисање организма. Уједно треба размишљати о заштити ранца и његове унутрашњости, ако нема другог начина, стављањем ствари у кесе. Из ранца не треба вадити батеријску лампу, а ту је и приручна апотека, фотографски апарат итд. Треба понети и довољне количине хране, посебно тзв. енергенте, као што су бонжита, суве шљиве и смокве, суво грожђе, бадем, плазма кекс. На успону и код напрезања прво сагорева шећер, а грожђани шећер, гликоза, брзо и ефикасно бива ресорбован, враћајући снагу организму, па наведене енергенте треба узети већ после пар сати хода. Некада ће бити значајна заштита од сунца (капа, наочаре, крема већег заштитног фактора, кошуља дугих рукава) имајући у виду да се са висином повећава интезитет зрачења, посебно услед одбијања зрака од снежне површине, али и сипара, стена. У пролеће, када сунце припече на снежним површинама, опасност од снежног слепила је највећа. Подразумевају се влажне марамице, које ће данима елиминисати жељу за купатилом, тим пре што на планини нема прашине која би се лепила за зној, што не значи да не треба користити сваку ситуацију да се оперете.

Дан пред напорну акцију, а нарочито увече, треба обратити пажњу на исхрану, те уместо што неки кажу - мање јести, уствари треба узети довољне количине хране, више течности, посољених супи и чорби, сланијих него обично, што све треба да се бар већим делом свари и организам се уједно осети ситим. Вечера је у планинарењу главни оброк. Тада, а никако ујутро када се креће на акцију, долазе у обзир сухомеснати слани артикли који изазивају жеђ, која је једино тада пожељна због благовременог уношења и слегања тачности у организму у току ноћи. У току саме акције треба редовно јести, али сада дозиране количине хране и никако не пред јачим успоном, већ је то боље учинити у заветрини под врховима, односно када предстоји мање напоран део стазе. Индивидуалних склоности према храни није се могуће ослободити ни на планини, па томе не треба тежити, већ уобичајену исхрану прилагодити могућностима у планини, водећи рачуна о тежини ранца и да се не носи лако кварљива храна. Намирнице које се носе морају имати калоријску вредност, да су богате беланчевинама и угљеним хидратима (сухомеснати производи, риба, качкаваљ и дуги млечни производи, житарице), витаминима и минералима, да се лако спремају и да имају укус. Воду у првом делу дана треба мање пити, прво само гутљајем квасити уста, а у другом делу дана почети са уношењем потребних количина воде. Ако се одмах почне са пијењем више воде, то изазива знојење и уједно потребу за новим количинама текућине, па опет, те на крају малаксалост.

Увече такође треба спремити ранац за наредни пешачки дан, ставити храну, мајицу, чарапе и напунити флашицу за воду, те размислити о другим потребним стварима, јер сањиво јутро ствара могућност површности и заборава.

Правило је да се горња гардероба носи као двослојна, да се у доњем слоју, који је (дукс рецимо) нешто лакши него што то у граду изгледа и довољан је ипак код загрејавања на успону, углавном проводи акција, а да се горњи слој, у правилу јакна са капуљачом, облачи на застојима, на гребенима и врхивима, када се осети ветар и хладноћа. Ако се код пењања благовремено не скине горњи слој, него дође до презнојавања у читавој гардероби, када се изађе на гребен и осети удар ветра, он ђе пробити организам који ђе се нађи у шоку и неђе бити могуђности да се додатним облачењем стање измени, осим што се бар може променити мокра мајица. Благовремено скидање и поновно облачење горњег слоја, па тако наизменично, мора постати рутинска ствар.

Када се вратите са акције, обавезно се треба окрепити супом или чорбом, при чему добро дођу концентрати, говеђе и парадајз супе рецимо, јер се тако не само враћа изгубљена течност, већ уједно соли и минерали тако потребни организму. Тек тада ће добро доћи и флаша пива, која уноси витамин б и елиминише дехидрацију. Треба ипак знати да алкохол на већим висинама, где је ваздух разређен, због тога има појачано дејство на ћелије мозга. Исто тако, алкохол привремено и привидно греје, а ширећи крвне судове пре ће омогућити смрзавање. Уморним мишићима потребни су напротив калијум, калцијум, соли и минерали, угљени хидрати и беланчевине. Соли везују течности у организму, смањују знојење и спречавају дехидрацију, која може бити опасан непријатељ. Ипак, слана храна узета у току акције изазива жеђ, па ако постоји опасност од дехидрације, боље је воду која се пије по мало солити.

Даље, треба обратити пажњу да по ступању у стање мировања, ноге морају бити суве и утопљене, јер извесна влага се може трпети само за време хода, што је један од разлога да се по могућности носе патике као резервна обућа.

Благовремени и правилно дозирани одмор, код припреме за акцију, њеног извођења и наставка наредног дана, посебно је значајан. У току пешачења, а нарочито на успону, треба увек кратко застајкивати, на минут и тек толико да се снизи пулс, али без седања које пулс нагло обара, или бар сести после кратког застоја. Добра ритмика хода и дисања захтева да се концентришете на ратмику издаха, који се успорава и зато је издах дужи од удаха. Ход треба да је уједначен, дужине корака који не оптерећује, уз оптерећење читавог стопала, или боље више пете него прстију, јер пречест ход на прстима, као и избацивање помоћу руку, доводи до бржег замора. Ход мора бити уједначен и када се убрза. Умерен ход подразумева да се на равном терену прелази око 4,5-5 км на сат, а да се за то време на константном успону, без тежих елемената на стази, висински пење око 350-400 м. На сваки сат времена може се застати десетак минута, а петнаестоминутни одмор потребан је после пар сати, али и пар дневних од најмање пола сата. Добро је имати реалну процену када није упутно охладити организам дужим застојем, што се нарочито односи на фазу успона. А увече се по могућности благовремено мора наћи у биваку, због окрепљења, па се онда добро наспавати 7-8 сати, што је од нарочитог значаја за ревитализацију организма, за наредни дан и вишедневне планинарске акције.

Коначно ћете схватити, ако имате у виду наведено, а нарочито ако радите на подизању кондиције, да су ваше способности битно веће него што сте сматрали. Психолошки фактор је веома важан, па зато у групи где нисте битно слабији од других не размишљајте о томе да можда нећете успети, нити колико је до циља, јер тиме само можете да умањите своје могућности, а вођа који треба да је одговоран човек је ту да и то процени.

Остало ће уз вашу вољу и упорност некако само доћи.

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play