Томица Делибашић

Планино

Јелена Каначки (ПСД Жељезничар из Вршца)

Планино,
пут ми застаје у твом оку,
циљ на теби тражим.
Длановима ти обасипам Сунце по кожи.
уснама ти будим мирисе јутра,
потоком страсти шапућем долином твог тела,
из капљице ужитка гледам водопад твог срца,
односи ме у вир среће...
Далеко, високо...

Белоградчик – јесен у рају

Јелена Каначки

Доживела сам јесен у рају! Заиста, овоземаљском рају.
Месту Белоградчик на Старој планини.

Месту где песник стилиста не мора да гради стилске фигуре речима,
јер оне већ постоје, на земљи истинске у материји лепе.

Ту су се Богови играли с Вилама, Богињама и Нимфама и вајали у камењу и песку и оставили, заборавили...

Остадоше трагови пољубаца, дечак школарац, мајка с дететом, мече, фигуре окамењеног дрвећа с траговима свеже маховине, почетком новог стварања живота и све у нијансама црвенкасто-жуто-браонкастих прелива. Громаде између дрвећа, истинског јесењег...

Јесени, сад мојим речима описаном: Музика лишћа што стопе нас шетача остављају, неком веселе, неком тужне, чежњиве, меке, али складно спојене ритмом хода и цвркутом одбегле птице. Овде се доживљава тишина величанства, рука творца, као спој окамењене и живе јесени.

И Римљани, као велики освајачи лепота и пространства пожелели су да то овековече, омеђе бедемима, тврђавама, да камен не побегне камену.

Сви песници и сликари затечени на овом простору постају само лоши аматери ако пожеле да доживљено пренесу на своја платна или претворе у речи. Батерије апарата и филмови камера се истроше баш овде, али праве слике најдубљи траг остављају у комори душе, заувек.

Ђавоља варош

Јелена Каначки

Стварност за тренутак затвори очи
ко пролазник што се ту нађе
А трен је чудо!
Око природе плаво и широко
Покрива свет чари, истине и неистине, магија и бајки
И изазовне Ђаволице, лепотице
Горде, високе, окрутне
Огрнуте тек овлаш велом белине
Што с неба Бог им шаље
да схвате да су међ људима
укроти их због изазова
И уздаха што маме пролазнику
Невесте, понајвише голе
Остављене у окамењеном болу
За њима нико не плаче
Стоје немо очи у очи с природом
И придошлицама.

Бесна кобила

Јелена Каначки

Кобила Бесна у скоку силном,
Шари намигнула!
Винута под облаке
подцикује ветру,
снегом заоденута,
не хаје за бич зиме под ногама.
Пркоси незауздана!
Кроз јеле јој се прикраде мраз ноћни
и нечујно по која звер.
Тихо и стопе планинара
укрштене с траговима дивљачи
стижу да заједно на врху подврисну.
Сви с жељом да је узјашу бар за трен
и виде очима њеним врхове беле
осунчане Србије.

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play