Томица Делибашић

МАГЛИЋ

Лазар Цицварић

Када се одлучите на излет на два драгуља бивше Југославије, тренутно са адресом у две републике, Црној Гори и Републици Српској, први савет је да добро осмотрите временске прилике у ближој и даљој околини. На који год се пут одлучите и ма какво искуство имали не би требало пркосити природи и лудо излагати туђу и своју главу непогодама. На таквим пространствима какав је Маглић, где се нека растојања мере са десетак и више сати, сваки кумулус конгестус и најава стварања кумулонимбуса представља аларм за озбиљну акцију. Благо оном ко се роди с' мером. Поред здравог разума важна адреса на коју би требало да се обратите је ЈП Национални Парк „Сутјеска“. Путеви по планини су дуги, макадамски које ако немате много времена и великог ентузијазма, морате савладати колима да бисте дошли до лепих полазних тачака за успон.

У Тјентишту смо свратили од Инфо-центра који је на скретању за хотел „Младост“.У хотелу од особља и радника НП „Сутјеска“ можете добити корисне информације. Искрено бих саветовао мапу локалног планинарског друштва „Зеленгора“ из Фоче за примарну орјентацију. У Тјентишту можете обићи комплекс спомен парка битке на Сутјесци, велики базен, одмориште Суха (неколико километара путем ка мору са десне стране). У месту имају две продавнице. Ми смо посећивали углавном продавницу „Код Жике“ близу поште на путу ка Маглићу.

Покупивши корисне информације упутили смо се пут Пријевора, најистуреније тачке на колском путу ка Трновачком језеру. Лош и излокан асфалтни пут креће од поште и продавнице „код Жике“ источно од пута Фоча-Тјентиште ка селу Попов Мост. Од скретања са магистрале до Пријевора би требало да пређете 17,8km. Рампа НП „Сутјеска“ је на нешто мање од 4km од магистрале и у раним јутарњим и касним вечерњим сатима је без наплатиоца. Срећом, пут је лепо, магарећи урађен, тако да нећете наићи на стрмоглаве ужичке узбрдице. На Драгош седлу постоји велико, равно, паркинг проширење где можете одморити. Одатле, кратком шетњом ка југу уз обележену шумску стазу пуну корења вишедеценијских стабала можете избити на видиковац са кога се пружа поглед на високи водопад Скакавац у срцу Перућице.

Све до раскрснице Локве Дернечишта-Пријевор пут је равномерног квалитета. На раскрсници се одваја десно ка Пријевору, а лево остају Локве Дернечишта одакле се може ићи на мало захтевнији успон на Маглић. На Пријевору има лети настањених катуна и извор воде испод пута. Недалеко изнад пута су изграђени катуни НП „Сутјеска“ које можете изнајмити, по високим ценама.

Ми смо се одлучили на најмање стрму стазу, али зато и дугу преко Трновачког језера – природног драгуља оивиченог Волујком и масивом Маглића на око 1513mnm. Око Видовдана, сваке године, ПД „Зеленгора“ из Фоче организује успон на Маглић. Од Пријевора води добра и означена пешачка стаза у дужини од око 5km. Ми смо од Пријевора до језера тај пут савладали за око 1 час и 50 минута, али требало би рачунати са 2 часа хода под опремом. До језера се прате остаци шумског пута. Због сипарских лавина у првом делу пута се колима више не може проћи. Када прођете бочни сипар, који је уз дозу опреза безбедан за пешаке, наилазите на ретку шуму. Из шумских пропланака видите Маглић лево изнад вас, а када избијете на мало већу чистину сагледаћете простор Суве језерине испод, кроз који би требало да прођете. Изнад Суве језерине која се налази на 1357mnm, уочава се густа, богата шума, иза које је Трновачко језеро. Спуштајући се ка Сувој језерини стари шумски пут наставља да вијуга, док ви можете безбедно скратити пут десно, обележеном шумском планинарском стазом. Сува језерина је најнижа тачка пута са пуно високе траве и комараца на уласку у шуму. У Сувој језерини се пут спаја са ређе коришћеном планинарском стазом која се пратећи Сухи поток спушта кроз Перућицу све до магистале надомак Тјентишта, а у близини одморишта Суха. На крају Суве језерине има клупица и сто за одмор, мада вам не саветујем да ту практикујете паузу због ројева комараца. Одатле креће и поточно-друмски успон кроз шуму до језера. Успон траје око пола сата, али обзиром на терет на леђима није толико лаган. Стигавши до мало равнијег терена, ређе шуме, трагова говеда у меком тлу, избијате на пропланак прелепог и чистог Трновачког језера са уређеним одмориштима, живим људима и по неким питомим коњем.

Језеро се налази на 1513mnm, и одише свежином и лепотом. На њему је лети настањен рибочувар са породицом, а даље изнад његове кућице можете ићи ка осталим катунима. Воду можете узети са оближњег извора или ту исту код рибочувара на чесми. Шатор препоручујем да подигнете испод његове кућице, јер није ни идеја да вучете ствари још даље, а ту је и пијаћа вода. На неким деловима обале језера је забрањено камповање, због могућности одрона са околних литица. Са комарцима на језеру нисмо имали муке, верујем због оштре климе и изузетно хладних ноћи, а присутни су паметном човеку били музика. Шатор није на одмет мало удаљити од језера да вам се због велике разлике у температури језера и ваздуха, као и влажности и температуре ваздуха унутар и изван шатора, не би кондезовала изузетна количина росе на крилима. Ведре ноћи су врло хладне, и прилично смо се смрзли иако смо били опремљени солидним дебелим врећама за спавање, вуненим чарапама, капама, јакнама и рукавицама. Ако имате ћебе на располагању, више вам се исплати да га користите као подлошку.

Ујутру, провирујући кроз шатор у општем миру и тишини у хладовини Маглића и Волујка могло се чути само како језеро испарава. Друга музика уз склад боја вам не треба. Огледајући се у језеру полако сте исцртавали слику успона на Шарене стене ка Царевом долу и Маглићу. Прво се може уочити шума до неких 200m висинске разлике изнад језера, па шумом обрасли кулоар, те ливада, стене и сипар. Укупно око 650m висинске разлике до превоја на плато Маглића. Поранили смо у 6h, а покрет је био већ пре 7h. Савет је да се крене што раније. Наредни пут бих и пошао у 6h, у цик зоре. Иако је изузетно хладно ујутру, немојте се натронтати тешком одећом јер човек много енергије троши на регулисање телесне температуре. Да бисте пришли шуми са праве стране језеро обилазите са истока, али имате и добру маркацију. Са временима исписаним на путоказима се не бих сложио, и рачунајте на 10-20% више потребног времена.

За успон треба добра психофизичка кондиција без наглих трзавица, али свакако уз дуготрајно напрезање мишића. Велика предност овог правца је хладовина у јутарњим сатима. Ако кренете рано ујутру, све до избијања на плато Маглића, а то је неких 650m висинке разлике, пењете хладовином. Хладовина сачува снагу, воду и делимично вас растерети бриге о змијама. Ми нисмо видели ниједну на овом путовању, што дугујемо или срећи или нашој неопрезности и опуштености. Када прођете две баре на ивици језера крећете у нагли и само у почетку незгодан успон уз шуму. Морате прескочити неколико незгодних стена и корење најчешће клизавих ивица (поготово рано ујутро). Надаље пут опуштено кривуда избијајући касније на фину ливаду. Одатле већ можете уживати у погледу на језеро и ваше шаторе остављене на милост и немилост стоци и пролазницима.

После тога прелазите на нормалне сипарске стазе са утабаним путељком, али оне прерастају у за мене најгори облик ливадарско-планинарских стаза: „пар каменчића на земљи“. Заправо већ сте прилично високо, па кад идете испод стене нема много камења да се отискује, тј. сасвим довољно да на земљи образује танак слој за клизање. Водите рачуна, ако се поклизате падате на траву, а даље како се снађете. Низ сипар човек може и да скија и да се заустави, али низ росну траву може да оповргне Ајнштајна. Ако сте у мањој групи и кондиционо спремнији, можете рачунати на 2 и по сата успона, али ипак слободно калкулишите са 3h.

На превоју се можете спустити стазом до изворишта воде, источно у смеру Мратиња, низ Царев до. До извора има барем 20 минута хода, али се исплати. Надаље, сем у снијежницама нећете наћи воду, а до врха има још да се табана. Лепо маркиран пут вас надаље води кроз травнато-камене голети прелазећи локалне висове иза којих мислите да ће се указати позната пирамида врха Маглића, али се то ипак одужи.

Има барем два сата хода где се у последњем стометарском успону на пирамиду морате послужити и рукама. Када стигнете до зида, где се стаза нагло прекида, прелазите на уско степениште десно од велике стене. Понесите мастило за печат. Поглед са Маглића је незабораван и пружа се на све стране. У једном окрету око своје осе може се сагледати: Вележ, Прењ, обриси кањона Неретве, Бјелашница, Јахорина, Романија, Трескавица, Повлен, Златибор, Бјеласица, Комови, Ловћен и наравно једино облачни Орјен. Дурмитор, Љубишња и Зеленгора, као и Пивско језеро могу се видети као на длану. Од Трновачког језера до врха Маглића рачунајте време од 5 сати хода са паузама, а ако сте добро спремни можете прећи пут и за четири и по сата.

На повратку смо срели планинаре који су свој успон започели из Мратиња, те из тог правца рачунајте на 6-7 сати хода. Ако планирате да још једну ноћ проведете на Трновачком језеру (што вам топло препоручујем) онда можете искористити време за дуге одморе и ситне излете поред стазе. Наш план је био да ноћимо у хотелу „Младост“, тако да нисмо имали много времена за заслужено уживање. Што је брзо, то је и кусо, тако да не журите. Водите рачуна да је планинар на спусту већ уморан, а самим тим и мање концентрисан и опуштенији, те се због тога већи део несрећа догађа при силажењу. Ако имате штапове, продужите их, држите одстојање, правите локалне серпентине, а стопала раширите да боље расподелите притисак. Повратак је краће трајао од успона, што се и углавном збива, али се спуст низ сипарски и земљани део одужио јер су ситни каменчићи, понављам, најгори терен у ливадарењу. На сипару знате да ће нога мало пропадати на спусту, али на мало ситног камена на земљи можете само да се оклизнете. Слободно штап забодите испод ноге да мало испитате терен и да се подупрете.

Када смо стигли до језера остало је непрежаљено купање због наших временских ограничења да се мало одморимо и покушамо да стигнемо у хотел пре мрака. Натоварили смо терет у самаре, поздравили се са комшијама и кренули до аутомобила. Сваки већ једном пређени пут увек прелазите брже. Слично је било и сада, мада је у повратку успон дужи. До кола смо ходали ударнички два сата и стигли док се сунце још разазнавало на хоризонту. На катунима око Пријевора приметило се живости и среће, а и ми смо били слично расположени када смо се докопали нетакнутих залиха хране у аутомобилу. Како смо прошли раскрсницу за Локве-Дернечишта укључили смо светла која узимају део обртаја мотора и наставили да се спуштамо низ кишу свитаца. Од бомбардовања нисам видео толико свитаца. Било их је довољно да искључимо светла у мраку прашуме. У хотелу смо били око 22h, те бих са накнадном памећу рекао да је дан био предимензионисан, и саветовао бих да се заврши коначењем на Трновачком језеру.

. . .

[Аутори фотографија: Никола Јовановић и Лазар Цицварић]

Садржајнији путопис са успона на Маглић, као и пут до Доњих бара на Зеленгори, можете погледати у PDF облику овде.

Такође, путопис са Зеленгоре од истог аутора можете погледати у PDF облику овде.

Ново на сајту (29.9.) Забележено: Голем Кораб (7.9.) Планински предели: Рила, врх Балкана (23.7.) Забележено: Маганику у походе (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play