Томица Делибашић

Планина као мотив, изазов и инспирација

(Уводни текст првог издања књиге)

Мотив за текстове ове књиге била је јубиларна планинарска година, уз обилажење наших планина, посебно оних недовољно познатих, тиме загонетних и тајанствених, које су једанпут мирне, привлачне и изазовне, а онда мрачне и неприступачне, чак опасне. Сва та својства могу се, зависно од околности, стећи у истој планини, али ако јој приђемо на прави начин, увек ће бити гостољубива и наша. А сазнања других, стечена у планини, само могу користити оном ко се упути њеним стазама. Повратак планини је нешто природно, то је пут у сусрет схватања пролазности, уједно пут у вечност и узвишенија осећања. Ту је градски човек опет свој у својој природи, побегао из отуђене свакодневице и бучне самоће, у истина још већу самоћу, али битно другачију, природну, у тишину која се слуша, шуми и ромори, уједно одмара и запрепашћује сазнањима која пружа. Овде се виде трагови миленијумског стварања чудноватих облика, мрких стена и кањона, где се човек осећа сићушан и скоро беспомоћан, али ипак не признаје пораз и бори се, као никада, осећајући некад и опасности, онда највише свестан реалности и управо тада задовољан савладаним, али увек желећи више и изазовније. То је један нови свет, другачији од оног приземног, везаног за асфалтне путеве и насеља која ти путеви повезују. Горе је нека нова географија, тамо се орјентишете по распореду високих врхова, час сте на једном час на другом и видите их из различитих праваца, у новом али препознатљивом облику, јер сте тамо раније били, а сви ти врхови у својој самоћи, као комшије међусобно говоре. Планина освежава и крепи, даје нову снагу посусталим, оплемењује и изоштрава креативни дух, те као таква представља уточиште савременог човека. Књига ће одвести ка највишем врху планине, увек описујући ту стазу, јер планинар тежи ка највишем врху на одређеном простору, а остале стазе и правци су ствар детаљнијег упознавања планине, док превише стаза и детаља, за почетак може да збуни и обесхрабри. Описане стазе могле би се назвати одбраним планинарским турама, али оне су ту само да уведу и покажу пут ка нашим разноврсним планинарским пределима, скрећући пажњу на оно што је око нас, али ми све те лепоте нисмо упознали, нити смо њих свесни.
(Аутор)

Садржај књиге

(прво издање)

Великој мајци природи
Планина као мотив, изазов и инспирација

ДЕО ПРВИ: Планине Црне Горе

ЗЛА ГОРА, Највиши врх Шљемена (1459m)
ЊЕГОШ, Највиши врх Равна глава (1721m)
ВОЈНИК, Највиши врх Велики Војник (1998m)
ГОЛИЈА, Највиши врх Бајово ждријело (1942m)
ЛЕДЕНИЦЕ, Највиши врх Ружица (1945m)
ПРЕКОРНИЦА, Највиши врх Кула (1927m)
МАГАНИК, Највиши врх Међеђи врх (2138m)
КАПА МОРАЧКА, Највиши врх Ластва (2226m)
ТАЛИ, Највиши врх Куле (2063m)
СИЊАЈЕВИНА, Највиши врх Бабин зуб (2277m)
МАГЛИЋ, Највиши врх Велики Маглић (2388m)
БИОЧ, Највиши врх Велики Витао (2396m)
ВОЛУЈАК, Највиши врх Велика Власуља (2337m)
ТРНОВАЧКИ ДУРМИТОР, Највиши врх Трзивка (2332m)
ЗЕЛЕНГОРА, Највиши врх Брегоч (2015m)
ЉУБИШЊА, Највиши врх Дерначиште (2238m)
РАДОВИНА, Највиши врх Велика Радовина (1992m)
БУРЕН, Највиши врх Велики вис (1805m)
ЛИСАЦ ПЛАНИНА, Највиши врх Каблови (1769m)
ОБЗИР, Највиши врх Смјетоваче (1869m)
КОМОВИ, Највиши врх Ком Кучки (2487m)
ВИСИТОР, Највиши врх Плана (2211m)
ХАЈЛА, Највиши врх Хајла (2403m)
РУМИЈА, Највиши врх Румија (1594m)
ВРСУТА, Највиши врх Врсута (1183m)
ОРЈЕН, Највиши врх Зубачки кабао (1894m)
СУБРА, Највиши врх Субра (1679m)
РЕОВАЧКА ГРЕДА, Највиши врх Пазуа (1769m)
ЈАСТРЕБИЦА, Највиши врх Велика Јастребица (1865m)
ДОБРАШТИЦА, Највиши врх Одијево (1571m)
РАДОШТАК, Највиши врх Сиљевик (1452m) 

ДЕО ДРУГИ: Планине Србије

РТАЊ, Највиши врх Шиљак (1565m)
БЕЉАНИЦА, Највиши врх Бељаница (1339m)
СТО, Највиши врх Сто (1155m)
ВЕЛИКИ КРШ, Највиши врх Велики крш (1148m)
СУВА ПЛАНИНА, Највиши врх Трем (1809m)
СВРЉИШКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Зелени врх (1334m)
ЈАСТРЕБАЦ, Највиши врх Велика ђулица (1491m)
БЕСНА КОБИЛА, Највиши врх Бесна кобила (1923m)
ВАРДЕНИК, Највиши врх Велики Стрешер (1876m)
ЧЕМЕРНИК, Највиши врх Велики Чемерник (1638m)
ГРАМАДА, Највиши врх Вртоп (1721m)
ВЛАШКА ПЛАНИНА, Највиши врх Паница (1440m)
ВРХ ЦРНИ, Највиши врх Витков Дел (1461m)
ГОЛИЈА, Највиши врх Јанков камен (1833m)
РАДОЧЕЛО, Највиши врх Кривача (1643m)
СТОЛОВИ, Највиши врх Усовица (1375m)
СТУДЕНА ПЛАНИНА, Највиши врх Кавгалија (1355m)
ГОЧ, Највиши врх Љуктен (1216m)
ЖЕЉИН, Највиши врх жељин (1785m)
РОГОЗНА, Највиши врх Чукар (1479m)
ВЕЛИКА НИНАЈА, Највиши врх Сухи крш (1462m)
ЈАДОВНИК, Највиши врх Катунић (1733m)
КАБЛАР, Највиши врх Каблар (895m)
РАДАН ПЛАНИНА, Највиши врх Шапот (1409m)
ПРОЛОМСКА ПЛАНИНА, Нај. врх Соколов вис (1370m)
ПЛАНИНА АРБАНАШКА, Највиши врх Вијегор (1127m)
МЕДВЕДНИК, Највиши врх Медведник (1244m)
РУДНИК, Највиши врх Велики Штурац (1132m)
ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Гудурички врх (641m)

ДЕО ТРЕЋИ

О основама планинарења
Орјенатција на непознатом терену
О самоћи и страху у планини

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play