Томица Делибашић

ЗЛА ГОРА

Може ли планина бити зла и откуда такво име. Ако име говори о планини, таква је. Зла је и назива се Злом гором. Планина не може ипак бити зла сама по себи. Она као и свака планина може бити опасна, ако јој не знате ћуди. Тада је зла. Поготово ако је у њеним кршевитим борима и горју могуће ући у пределе где је тешко наћи орјентацију и чак излаз. Ипак је овде пре реч о нечем другом, позитивном. Планина је заштитник од зла. Зло није њено природно својство, у смислу опакости, опасности која у планини иначе вреба пре свега неискусног. Нема безопасне планине. Али у недрима планине многи налазе одмор и опуштање. У њеним хладовима је посебан зрак. Он пирка и расхлађује. Ту је разноврсно биље, укључујући и лековито. Оно је управо у Злој гори, јер њене травке и широке гране штите од разноразних зала. Немогуће је пребројати све врсте дрвећа и биља које овде расту на стењу и земљи која се сместила међу камењем. Читаво је то богаство, али када лети засуши, све травке се у нижим пределима спаруше и остају да живе једино у хладовима планине.

Зла гора зато није зла, већ штити од зла. Свакојаких зала. Она је скровиште за зверке, а и место где човек налази мир и где је сигуран. Букова дебела хладовина има посебну вредност кад лети сунце запали камен у нижим сеоским пределима. Тада се из околних села кретало ка катунима у Злој гори и Његошу, а враћало најесен. Њене врлети су некада омогућавале безбедно склањање пред разним војскама. Оваква планина се свега нагледала, разног зла које вреба и од кога ваља заштитити невољника. То је улога планине заштитнице. То је Зла гора, планина благодарница.

Зла гора је као црногорска планина источни наставак Његош планине, венца на северозападу од Никшића, везујући се на Сомину и даље са херецеговачким планинама. Паралелан је то венац са Голијама на северној страни. То је гранично подручје, али планина не раздваја, већ спаја брдовите венце и пределе. Она је веза природе и људи у њој. Некада је на овом миграционом сточарском подручју било мноштво мешана, чобана, стада оваца, коза, говеда. Бројна су ту презимена, преко тридесет. На основу тог би се рекло да је то богат крај, али пре је пасиван, но уз рад и природу која је рекло би се необично дарежљива човек је ту налазио смисао и опстанак. И по изворе се морало кренути уз брда и ка планини, јер их у низини нема, па куће имају цистијерне. Сви су имали катун измештен у планину, иако су могли скоро свакодневно да дођу до куће. У планини је у летњем, нарочито сушном периоду било најлепше. Села су зато живела и опстајала уз помоћ планине. Планина је била, а и данас је резервоар живота.

Извори су под планином или у планини, а неки су нестали у крашком подручју, чему су допринели и пожари на планини, уништивши површинску ознову земље, па после тога вода понире, нестаје у камену. У селу Трепча, под брдом Орлина, ка највишим врховима Његоша, куда је уједно и колски пут ка Злој гори, налазе се Врела. То су Трепачка врела или Доња врела. Најиздашнији је то извор, непресушан, а некада је дневно напајао хиљаде грла стоке. Извор је под стеном, тих и нечујан скоро, вода мирује и полако отиче, а ипак са њега можеш захватити колико хоћеш а да се ново скупљене воде под стеном не снизи. Очито ради на подземном принципу спојених судова.

Пар стопина метара ниже на правцу куда вода са извора отиче, налази се сазидани округли широки убао, који воду прима и уједно даље пропушта. Проточни је. Са извора до убла вода долази подземно, кроз камење и земљу, а површински код јачег рада извора, киша и плима воде. Када је убао настао, не зна се, а очито је на правцу тока воде на широкој пољани ископан, па крупним каменом сазидан, стим што су ивице косе и сужавају се, скалин по скалин, на које стока (овце и козе) може сићи када се вода снизи, док су краве имале приступ на два улаза један наспрам другог. Ту је и велико корито, некада било дрвено. Да се говеда не би гурала и обарала у воду, камена ограда то онемогућава, а ситна стока је ограду прескакала.

Када је кишовито, па око три дана и ноћи непрекидно киша пада, Врела ће нагло прорадити свом силином. Прохучати ће и из њих као и са планинских страна ће се изненада сручити силна вода која ће избијати у долини села Трепча. Избијаће вода практично из сваког брега и из камена, па поплавни талас који настане и попуни све ниже долине за тили час може бити дубок и преко 10 метара, какве се поплаве нису ретке. Све то на крашком подручју, па чим киша престане, вода ће врло брзо нестати.

Трепачка врела су била место састајања чобана, дружења, одакле је кретала песма, овде су се окретала кола, почињали љубавни састанци. Врела су симбол једног прошлог времена, споменик природе и људског прегалаштва, домишљатости у једноставности изградње функционалног објекта, који је напајао жедна грла и тиме омогућавао живљење.

Ново на сајту (29.9.) Забележено: Голем Кораб (7.9.) Планински предели: Рила, врх Балкана (23.7.) Забележено: Маганику у походе (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play