Томица Делибашић

З Е Л Е Н Г О Р А

ОСАМ ЈЕЗЕРА И ВРХОВИ

Ако заиста хоћете да упознате ову несвакидашњу планину, права и скоро једина варијанта потпуног упознавања свих осам језера и свих врхова планине, у једној акцији, јесте акција коју сваке године у први викенд августа организује ПД “Зеленгора” из Фоче, под називом “Језера Зеленгоре”. Ово зато шту су четири језера са једне стране гребена, а четири са друге и ради се о широком пространству, а организатор одвози ствари једним правцем и другим планинаре са малим ранцем, у повратку исто то другим правцем пешачења, односно пресецања гребена планине. Камп је на Орловачком језеру, а наравно да је у питању шаторска тура. Детаљи су на www.zelengora.net

Венац планине, што сеже на правцу југ/север, од Брегоча, преко врхова Орловача, Орловац, па до Видежа, оставио је на источној страни Црно језеро, Бијело језеро, Горње и Доње баре, а на западној страни Орловачко језеро, Југово или Бориловачко језеро, Котленичко и Штиринско језеро.

Планина Зленгора је већ по свом називу зелено горје, а њени врхови, падине и висоравни заиста представљају шумама ишарано подручје, са планинским ливадама што се пењу до највиших врхова, чинећи амбијенталну целину са шумским пространствима. Тако шуме и планинске ливаде чине јединство, јер шуме се дижу уз кањонске усеке и процепе, а брежуљке и висоравни прекривају травнати теписи, у које ноге упадају, стварајући посебан осећај угодности.

Но ретко која планина има посебну и значајну карактеристику, која је назависна од самог назива планине, по којој планина није ни добила име. Тако, ако су шуме и густе горе и њихово зеленило биле одлучујуће да планина Зеленгора добије име, њена језера су још већи драгуљ и оно што планину посебно краси. Број језера, чак осам, као и богата хидрографија планине, претпоставка су за бујну флору и фауну, па овде не само да има биља и растиња, чак ендемског карактера, већ у њедрима планине налазе уточиште ретке шумске зверке, које је цивилизацијски талас протерао на оваква подручја, дајући им наду опстанка.

На ширем подручју врхова, међусобно везаних и разгранатих, од централног Брегоча (2014m), те гребена што на јужном огранку завршава Угљешиним врхом (1859m), тачније најјужнијим Јабучким стијенама, што се стрмо обрушавају ка саставку реке Сутјеске и њене леве притоке Јабушнице, те северног венца, што сеже до источног органка који чини Требова планина и њен највиши врх Велика Кошута (1872m), те западног огранка што завршава врхом Видеж (1864m), дакле са две стране гребана планине, налази се више одвојених врхова, али и више речних токова, којима овај венац чини развође. Уједно је овај гребен раздвојио језера Зеленгоре, остављајући по четири језера на супротним странама планине.

Врх Орловац и гребен што му гравитира, на источној страни остављају Црно и Бијело језеро, а на западној Орловачко језеро, на коме је планинарски скуп, обично првог викенда августа сваке године. Недалеко од Орловачког језера је Југово језеро, а даље на западу су Котленичко и Штиринско језеро. Језера Горње и Доње баре су одвојена, а на јужној су страни планине. Туристички су атрактивна Орловачко језеро, Црно језеро и језеро Доње баре. Сва језера су природна, осим Југовог.

Најдубље је и вероватно најлепше Котленичко језеро, а највеће и уједно највисочије Штиринско језеро. Котленичко језеро је у суженој котлини, котлу међу врховима, већим делом окружено стењем, па има дубину до десет метара, са сипарима који чувају трагове ледника, што су се спуштали ка долини садашњег језера. Штиринско језеро је на висоравни, у њеној удолини, са углавном благим травнатим падинама. Црно језеро и Доње баре, напротив, окружују густе шуме.

Када је реч о два језера, која се означавају као баре, пре свега треба рећи да се не ради о баровитом подручју, да су Доње баре класично језеро сакривено међу шумским грањем, што се спушта до површине воде, а да Горње баре представљају подручје бујне траве, на коме се у врху под стењем, у удолини, налази језеро, истина нешто плиће него остала.

Кружна планинарска тура обично иде од Орловачког језера, где је место за камп, преко Котленичког и Штиринског језера, с тим што је круг могуће направити идући прво ка једном од ових језера, oбилазећи у ширем кругу врх Калелија (1977m). Они који имају више кондиције, могу од Штиринског језера, наравно ако су претходно били на Котленичком, попети и врх Тодор (1949m), а онда се пречицом вратити ка Орловачком језеру, но морају знати куда по теже проходном терену наћи пролазе.

Ако шумско горје зелени, а језеро језери, онда Зеленгора има не само право име, већ и горе и језера, као два драгуља близанца.

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play