Томица Делибашић

ВОЛУЈАК И ЛЕБРШНИК

На Волујаку, Куку и Лебршнику сам јуна 2014. године провео дивно време са Иваном и Младенком, као и осталим друштвом, сместивши се у Планинарски дом друштва „Волујак“ из Гацка, у Папином долу, међу врховима ових планина, где се долина сужава и затвара је необична стена врха Кук, под којим извире Сутјеска. Нови планинарски дом је разлог да овај предео добија нови планинарски значај, посебнo локацијa, јер су одавде доступни бројни врхови овог подручја, па Трновачко језеро није једина таква локација.

Волујак је предео необичне лепоте, где се осећате комотно и у природном окружењу које одмара чула. Све је овде мешавина дивљине и питомине, складно укомпонованo у целину. Фасцинира пространство високих врхова, где су стене изражене на једној страни, али са друге стране доминирају ливадне падине и долови, простирући се читавим гребеном, све до врхова и ивица стена, тако да је то на већини праваца лако проходан терен.

Више праваца и врхова су ту, правац ка Великом Витлу и уједно Стабањским језерима, гребену Волујака, као и Лебршника и његовом највишем врху Орловац. У неким доловима, дубодолинама, могуће је наићи на бикове у сампасу, ту где имају довољно траве и воде и ту су остављени више месеци, да се друже и сами сналазе. Њих треба заобилазити, за сваки случај.

Кук је са једне стране стена што се диже над пољанама, а са друге стране је таласаста ливада све до ивица тих стена, уједно издужени гребен. Ту је катун Кук, на самим врховима, одатле си види Стабањско језеро, а са другог дела гребена се види долина Сутјеске, непосредно под њим. Тај врх спаја Волујак и Лебршник, међу њима је, тамо где се приближавају затвара врх долине Сутјеске. Отуда је предео где је дом котлина стешњена врховима, што узрокује да овде пада велики снег, а и време се зачас промени.

Јутро је и крећемо ка врху Волујака и његових 2336м. Пар сати смо на проходној стрмини, наилазимо на вртаче са снегом, који виси на јужним странама дубодолине, где сунце под благим углом само овлаш глади снежну површину и не отапа је, па ту остаци снега опстану до дубоко у лето, чини се никада сасвим не нестајући.

Гребен Волујака је посебно интересантан за ход и осматрање, отворени су видици на све стране, а визуре истих врхова се смењују. Од Власуље до Студенца је два сата лаганог хода и уживања, на вршним смо увек површинама, па и када на моменте губимо висину, због преламања гребена. На Студенац се стиже правом пољаном уз коју се пење, а то је централни видиковац, нарочито због најбољег погледа на Трновачко језеро и околину. Следе врхови Велики Оштриковац, Широка точила, Бадањ, погледи на кањон Сухе.

На овој висини је пријатна свежина зрака, нарочито када је припекло сунце у нижим пределима. Овде се морате осећати опуштено, имате потребу да застанете и осматрате. Гребен Волујака је као песма, јер се на висини може читав дан ходати, а у таласима се смењују врхови, пољане и стрмине, долови, док су на другој страни гребена одсечене литице.

Лебршник је исто тако планина необичне лепоте, која се уклапа у амбијент Волујака и овог простора. Падине и вршни гребен су у цветним ливадама, које доминирају и кад на моменте ваља проћи неки стеновити предео. Валови пољана и долова прекривају врхове и све то изгледа као заталасана морска површина, планина је то и уједно равнина и питомина.

Ка врху Орловац се иде од Јагодиног језера, смештеног под гребеном планине и на домак Кука. Врх Орловац је гребенски одсечен долином, тако заграђен, да није сасвим једноставно до њега доћи, као што је случај са лаком проходношћу осталог дела гребена.

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play