Томица Делибашић

Вихрен у зимским условима

Врх Вихрен је са својих 2914 метара највиши врх Пирина и у зимским снежним условима представља посебан изазов за планинаре који воле такве услове, да се опробају у отежаним условима, када су потребни цепин и дерезе, односно планинарска опрема без које нема освајања залеђених стрмина. Тада се неодољво показује да је то један од најлепших врхова Бугарске, а она сличних врхова има више.

Стекли су се тог 1. децембра 2007. године сви услови за једно адреналинско пењање овог врха, а како смо кренули на пешачење практично одмах из Банског, због снега и леда на асфалтној подлози пута који се пење до високо под врх, па у летњим условима омогућава пењање врха практично без нарочитих напора, а нама је аутобус одмах „заглавио“, то је значило да у зимским условима треба по снегу ићи скоро 2000 метара висински и наравно поново се спустити. Зато је ово био успон који је свакако за памћење и треба га забележити.

Планинарски дом на око 1900m
Горе је превој са кога још има 300m висински

После неких 200m пењања, негде после уског дела кулоара и изласка у доњу долину изнад које је шира долина и превој, морали смо употребити дерезе, а стапови за равнотежу су такође били добродосли. Одавде почиње прави изазов. Македонски планинари, њих два другара из нашег аутобуса (познаваоци Пирина) и двоје које се придружило у Банском (први пут су попели овај врх), били су ми све време у непосредном окружењу, тако да ми се чинило да сам у некој македонској екипи, али пре свега способној и пријатној. Једна њихова девојка, која је ишла са младићем, питала је да ме замени у пробијању путање, прављењу стопа на залеђеној стрмини, па то успешно и радила. Не само да ме то одушевило, већ се овде као нигде показује колико је важна сложна екипа, где се снага равномерно распоређује и чува.

Македонски другари осматрају правац кретања
„До зуба“ наоружани пред завршни успон

Пењање овог врха остаће му у сећању не само по савладаној висинској разлици од туристичког Банског до врха и висине од 2914m и назад, ведром небу и добрим видицима, већ посебно по силном ветру који нас је захватио пред вихом, да нас је на моменте обарао, моментално ледио ако би свукли рукавицу да несто сликамо, или ако су уста незаштићена, а на врху и задњих 100m стварао такве ударе да све од гардеробе на нама подрхтава, надима се и трепери, бубња и зуји, стварајући притисак у ушима, тако да није могуће чути глас ни оног до вас. А на врху се може евентуално направити неки снимак, само ако окренете леђа ветру и подбочите се да вас не обори, али не знате да ли апарат окида или отказује, јер окидање не можете чути. Тада се види колико је важна добра winstop опрема, коју не пробија ветар, а и наочаре, јер иглице снега које ветар свом силином убацује у очи, могу нанети трајна оштећења вида. Без добре опреме није упутно ићи на ове висине и у оваквим условима. Због влажности снега, очекивао сам и потребу дереза, иако у ово доба године то није логично, чега неки очито нису били свесни, па нису узимали озбиљно ни та моја ранија упозорења.

На врху се ваља од силног ветра сакрити за стуб
Доле се неки боре у снежној завеси коју ствара ветар
Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play