Томица Делибашић

ТАЛИ, НОВОСТИ СА ПЛАНИНЕ:
Нове кутије на врховима, уређена Змајева јама

У центру Морачких планина је необична планина - Тали, не случајно. Ту јој је место. Одатле се пружа поглед на скоро све црногорске планине. Одатле се шири и допире дух талични, а на те највише врхове није једноставно доћи. Место је то за упорне, вичне стени и планини. Зато је то посебан доживљај, увек изнова јединствен, несвакидашњи. Тали је моја и ваша талија, срећа, задовољство.

Ове прилике за Тали сам имао посебан разлог и мотив, јер са својим другарима остварих намеру да на Куле и Кокошју главу, највише и најатрактивније врхове на Талиу, поставимо кутије са свеском и печатом, као и да проширимо и очистимо Змајеву јаму и учинимо је атрактивнијом и пролазном. Акцију сам објавио само на свом сајту и опрему набавио својим средствима, без учешћа неког планинарског друштва, што ми је посебно драго.

Било је то 27. јула 2013. године, када сам овај сан остварио, сањао сам га од прошле године и дуго се томе припремао. Претходног дана дођосмо возом и у рано јутро од Бијелог Поља довезе нас мој пријатељ Руждо, па пошто нас код своје куће срдачно дочека Ананије Симоновић са супругом, стигосмо до катуна Ропушница код Спасоја Машковића и његове супруге Љубинке. Ове породице ме увек дочекују и обострано се радујемо сусрету и дружењу. Ту разапињемо шаторе, на пољани коју осећам као своју. После Лукањег чела и Лубање главе, куда кренусмо првог дана, ваљало се одморити, наспавати, јер следи Тали и све у вези њега планирано, не само пењање, већ радови.

У екипи су били, поред мене, из Београда Љуба Радовановић и Младенка Мијушковић, па Љиља Јовановић са Уба и Ђорђе Станојчић из Жабља, а придружи нам се мештанин Вуле Јовановић. Њихово учешће, марљив рад, посебно на Змајевој јами, ношењу опреме, укупан допринос акцији, морају бити забележени.

Пењање Кула уз стене није обичан доживљај, а туда нема стазе и само добар познавалац стена, уз то вичан, сме се у то упустити. Ми туда кренусмо са комплет опремом, не само за кутије на врховима, већ и алат (лопата на склапање, три мацоле, два шпица, цепин) за обијање и откопавање Змајеве јаме, тог необичног пролаза са једне на другу страну планине. Погледајмо како је Змајава јама изгледала до сада, видећемо како ће после радова изгледати.

Лагано и опрезно, тражећи пролазе, атрактивном варијантом, накучивши се кришом, на моменте, на ивице провалије што сеже испод Змајеве јаме, и ето нас коначно на врху Куле. За Куле сам још прошле године утврдио, а сада остављеним печатом забележио, да су високе 2068м, а да нису на топографским картама означене, већ пише "Куле" са висином 2063м, а то је кота Кокошје главе, која је по ГПС мерењима (опет проверисмо) 5м нижа, али је видљива као кота и топографски значајна, док су Куле широке, издужене на врху. Ето и то се догађа.

Слично нешто утврдисмо и за Лубању главу, коју смо попели претходног дана, сишавши са Лукањег чела гребеном на Пријевор, где је карактеристичан медник, киљан, што је некада делио племена и њихове просторе на планини. Не пропустисмо и да свратимо до катуна Радоњића, где такође радо долазим, без обзира на губитак висине.

Вратимо се врховима Тали, не само новим висинама које су наведене на печатима, већ је ваљало поставити, укопати кутије, са свеском у коју желимо да се са срећом уписује пуно високогораца, али и да буду опрезни, нарочито на Кокошјој глави. Планина не прашта неопрезност и непромишљеност, па и кад је талична.

Змајева јама је по легенди настала тако што је змај пробио планину, овде поломио једно крило, а са другим стиже до Потског врха на Капи Морачкој, те на истој висини (бар тако кажу) направи сличан отвор, где му оста преостало крило. Ваљало је омогућити да се јама може проћи, без опасности заглављивања. А Ђоле је са шпицом и мацолом баратао као искусан обрађивач камена. Нисмо ни ми заостајали.

Уређивање јаме је подразумевало да се цепином и ашовом откопа и избаци камење и други материјал са пода, као и зидови обију тамо где је пролаз био узан за рамена, дакле доста радова и избаченог материјала, али екипа је заиста била вредна и овај посао својски обавила.

Сада се уз чучањ и на другом делу мало на руке, јама олако и сигурно пролази. Ваља видети другу страну планине и провалију под самом јамом, што сеже до дна источне стране планине, ка Ропушници. То нам је био циљ, да и сви други то могу видети, осетити, ако већ овде стигну. Није то обична јама, змајска је, није ни јама у правом смислу речи, већ пролаз кроз планину, са једне на другу страну.

Кутије и печате, са свескама, у које исписамо прве странице, постависмо на Куле и Кокошјој глави. Уписати се први на неком врху, поставити кутију, оставити свеску за друге, печат... То сам сањао, да буде на необичним и теже доступним врховима, као што су ови које доживљавам као своје.

Следи нам гребен преко Кокошје главе ка Рудој главици, где је од раније постојала кутија и што је диван видиковац ка кањону Мораче и прекопутним стеновитим врховима Сињајевине. На силаску под стенама, у хладовини мало заслуженог одмора.

Шатори и сањиво јутро, са првим јутарњим зрацима окупани Тали, тада светлуцаве врхове испратих погледом, тамо где смо били претходног дана, поздрависмо са благошћу али ипак неком сетом, лаким нестрпљењем да се ту на катуну, међу пријатељима, на врховима, свуда около, - опет што пре нађемо и поново овако нешто доживимо, ипак свестан да је ово била јединствена акција и посебан доживљај.

Са Талием се не треба поздрављати, њега увек треба поздрављати и желети, у мислима и души носити.

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play