Томица Делибашић

СУБРА, ЧУДО ПРИРОДЕ

Природа понекад створи такве облике планина и врхова да се томе дивите и уједно чудите како је то уопште могло настати. Тако је са Субром, необичним природним феноменом. Све што кажете о тој чудноватој стеновитој планини не може да ослика доживљај тог простора, пред којим застаје моћ расуђивања. Тешко је замислити толико богаство геоморфолошких облика на малом простору.

Ово је најлепша и најпознатија планина Орјенског масива, његов драгуљ. Смештена је у централном делу масива, ближе делу који гравитира Херцег Новом, иза врхова Добраштице чије се издужено било види када се из града погледа ка масиву што се уздиже непосредно изнад мора. Вратло, превој међу Добраштицом и Сиљевиком, који превој се при том одоздо јасно уочава, улаз је у царство природе, а ту је одмах планинарски дом „За Вратлом“, док преко пута долине, Дубоког дола, види се врх фантастичне Субре. Одатле још не наслућујете шта вас тамо чека. Морате бити спремни на изненађења, која је само чудновата моћ природе могла створити, а опет ћете бити затечени, у неверици ћете гледати све камене резбарије, јер нека чудна рука природе се овде поиграла и створила немогуће.

Субра има два дела, две своје слике, са две стране врха су различити необични камени феномени. Са јужне стране, ка Вратлу и планинарском дому, налази се предео необичне камене резбарије, шкрапа, јама, плоча чије су површине изрезбарене необичним облицима и линијама, као да су стене неким чудом настале, на неки непознат, чак мистериозан начин, недокучив разуму, можда од глине и скакутави водени токови су шарали по површини, и потом се све то у стену обрело, па настали сви ти процепи, водени канали, жлебови, кривудавих линија, распоређени низ плоче и као руком цртани, мноштво њих паралено пореданих, у истом правцу, на моменте разбацаних у правилно неправилне облике.

Са северне стране је други феномен, Субрин Амфитеатар, одсечена литица у полукругу, као да је откинут и нестао део планине, до под сам врх, па оно што је од планине остало је ту да се дивите шта видите и шта је тако настало. Стена вертикална, у полукругу, са појасевима, хоризонталним и вертикалним линијама, укрштеним и преплетеним, где ваља ући, ослушнути снагу стене, њен глас, моћ коју има. Ту се једноставно занеми.

Овај пут за првомајске празнике 2013. године, када на масиву затекосмо доста снега, дочека нас смет већ на врху Субре, а тамо даље су били све већи снегови, нарочито на Орјенском седлу, Великом Каблу, Реовачкој греди, Вучјем зубу, Боровој глави. Зато у Амфитеатар уђосмо одозго, са врха се спустивши, преко смета и даљих снежних површина, заобилазећи их колико је могуће.

Застадосмо на улазу, вратима Амфитеатра, одакле је поглед најбољи. Даље се није смело, јер снег се од стена отапао, одвајао и тако се стварале шупљине и могло се пропасти ту где је појас снега узан, баш на вратима. Поглед се од стена не може одвојити, имам потребу да ту дуго останем. Немо гледам, остајем дуже јер време тад не постоји, па тренутак заборавим да сликам најинтересантније, па се морах вратити на место одакле се све види.

Овде сам раније обично долазио у септембру, када нема снегова, пењући одоздо Амфитеатар, дакле долазећи из правца Врбања, са супротне стране планине. То је посебан доживљај, јер се иде из дна једне долинице и пење горе ка процепу међу стене, прво кроз шумовити део, па кроз све веће стене, потом сипар испод окомитих литица које израњају над главама, али и овај поглед одозго, са најлепшег места, задовољава и сладокусца, љубитеља стене и необичне природне лепоте.

Повратак је био истим путем и то искористисмо да свратимо на плато Вилиног гувна, јер ко није био ту не може да има потпуну слику свих резбарија у камену, које је природа створила и оставила да се томе дивимо и чудимо у исто време, са неверицом све то гледајући.

Широки простор стеновитог платоа пун је гравура у камену, на широј плочи, а на централном делу је шири равнији простор, плоча као гувно, где по легенди виле ноћу коло играју, пошто под окриљем мрака долете из једне пећине у суседној Добраштици. Испод овог платоа је доњи плато, њему по резбаријама делом сличан, али и са дубоким процепима и јамама, где је најдубља Николина јама (188м), у близини је Драгова јама и тако даље. Предео је то какав се може замислити и каквим обилује Субра, која често није проходна, па се препоручује држање маркираних праваца.

Планинарски дом за Вратлом је реконструисан и претворен у модерно практично мотелско здање, па омогућава удобан смештај за обилажење ових необичних природних простора.

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play