Томица Делибашић

Сињајевина као венац каменитих врхова

(страна 2/3)

Пењање Средњег врха Стола изведосмо из правца Пројетишта, идући прво стазом од Кокоровца, па испод стена, преко шумовите стрмине. Када после једног полукружног кулоара, где није могуће пењање, а где су у врху Мале воде, приђосмо великом сипару и отвори се наредни процеп навише, поче успон који потраја више од два сата, односно укупно око три сата.

средњи сто
Средњи Сто и околно стење из правца Пројетишта

Централни део кулоара избегавамо, због покретности материјала, па идемо левом страном, све време хватајући се за стене, али и за траву бусику, чија густина омогућава чврстину и одржавање несигурне равнотеже. То је кретање цик-цак, стално тражећи могући правац кретања. Горе високо се види један врх, као обла глава, али то није сам врх, већ одатле има још око 150 м висински, а ту лево је вода Малих вода што се слива низ стене и могуће је, ако се несто изгуби висина, напунити чутуру. Велике воде су нешто даље, ка Заводишту, али су оне водом слабашније, па на њих не треба рачунати.

на путу ка средњем врху
На путу од Кокоровца (у позадини) ка Средњем врху

Завршни успон је најтежи. Ту се мора улазити у процеп стена, а пред самим гребеном је глатка и скоро ветрикална плоча, до те мере незахвална, да није могуће излажење без неког помоћног средства. Доле зјапи провалија. То је пролаз за дивокозе, када их ловци натерају са једне на другу страну гребена. Мирко је очито једини знао за тај јадац, јер да не би његовог конопца, на ком нас је повлачио, ту нико не би сам изашао. Претходно је њему требала једна „лоповска“, па ослонац на туђе раме. Овде сам га морао питати, да ли има сигуран силаз на супротну страну, јер примећујем да се истим путем не можемо вратити. Још само то, схватам, па нема опасности.

поцетак тезег пењања
Почиње теже пењање

Гледам у Елизабету која је искусна планинарка, али јој треба помоћ, па и храбрење, али и у још дечака Марка, који први пут пење нешто озбиљније и добро се држи, идући са татом, али свакако нико од њих није нешто слично пењао. На курсевима се вежба само везивање и осигурање, али нема нечега оваквог, констатује Добрица. Елизабета, која је претходног викенда са мном пела Очњак, констатова да је ово пуно захтевније и озбиљније пењање, јер овде нема ни стазе ни обезбеђења. Тамо се, као и ја, скандализовала групом младих који су први пут пели озбиљнији врх, па нашли да то буде Очњак, а уз то им је требало за успон око 7 сати више него нама. Уз све то су пошли у броју непримереном за овакве успоне, тако угрожавајући једни друге, пре свега обарањем камења, али то је можда објашњиво ако је њихов водич такође први пут пењао исти врх. Неки од ових назови планинара то никада неће ни постати, а неки ће се врло ретко и наћи на планини. Очњак јесте озбиљан за неискусне, али и сувише надуван.

пењање постаје све изазовније
Пењање је све изазовније

Овде сам напротив, Елзабету више пута морао бодрити. Ово је искуство. Концентрација и међусобно поверење, па помоћ чим затреба, овде се показују. Пењачка екипа на оваквом успону је један организам. Зато таква екипа мора бити малобројна, јер се овде обарањем камена директно угрожава сапутник. У једном тренутку сам сам покренуо велики плочасти камен, који је очито стајао на ситнијем покретном камењу и почео да клизи, па је и мене могао однети, да нисам одскочио. Марко који је био најближи, морао је такође скоком у страну да га избегава, а на опасност га је упозорио мој повик, који је, кажу, био такав да су сви поскочили и на то обратили пажњу. Читава екипа овде мора да се чује и види, да буде на окупу и да свако види шта ко други ради.

извлацење
Један вуче, други подметнуо раме и најтеже је савладано
Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play