Томица Делибашић

Сињајевина као венац каменитих врхова

Сињајевина или Сињавина, свеједно је. Битно је да је то планинско пространство, као сиње море заталасана површ и непрегледна висораван, на чијим рубовима видокруг застаје и нестаје, али је то и назубљени венац камених врхова, који је на крају масива и уједно на крају кањона реке Мораче, у ком се обрушава. О овој другој, мање познатој Сињајевини је овде реч.

сатори на кокоровцу
Шатори на Кокоровцу, под врховима Заводишта

Бабин зуб је центар једног каменог лавиринта, карактеристичних врхова, нигде као овде, по томе што су обрушени и окомити са свих страна. На многим планинама имамо врхове са једне стране одсечена и неприступачне, а са друге или бар једне стране са стрмом падином, некада и ливадом што сеже до врха. Некада ће се и почетници олако попети на високу планину, буквално пољаном, као што је случај са Корабом и другим планинама родопске масе. Овде је нешто друго у питању, јер ретки су врхови, као Бабин зуб, Столови, Торна, који на све стране имају окомите стене и чак сипаре. Изазов и неприступачност са свих страна. Али, гле чуда! У свој тој неприступачности, када савладате стене што вам пркосе, па се нађете на висинама од 2200m, одједном ћете некада наићи и на простране ливаде и пашњаке. Тако је са врхом Градиште, које се последњих пар стотина метара пење уз ливаду, али и са врхом Сто, што је на споју Бабиног зуба и Заводишта, јер ће се уз пољану до самог врха попети и они који увиде да сам Бабин зуб није за њихово знање и способности.

дизање магле
Дизање магле у кањону

Али ту је и сушта супротност наведеном, јер овде сам назив Сто као да пркоси и оним најспособнијим, пошто постоје још два врха под тим топонимом, а ти врхови су приступачни само најспособнијим планинарима, или само алпинистима. Дакле, највиши је врх Сто (2141m), који се у завршној фази пење најлакше и уз пољану, наредни у низу је врх који назвасмо Сто - Средњи врх (2102m), који је тешко приступачан и налази се у правцу Торне (1993m), а тамо према Умовима (1945m) је најкарактеристичнији и изгледа највиши у околини, али ипак најнижи Сто (1964m), но уједно неосвојиви врх, бар у акцијама које нису класичне алпинистичке. Изједеност стена Торне (под овим топонимом неки познају Бабин зуб, а некада се каже и Бабји зуб) упозорава на карактер окомитих стена суседног Стола, које истина изгледају нешто компактније.

излазак из магле
Испловили из магле

Ко хоће да пење најстеновитије врхове Сињајевине, има две могућности, правац од Липова и правац од Кокоровца. Липово пружа једно пењање и поглед са врхова, који је међутим са Кокоровца сталан. Кокоровац је база која омогућава извођење више планинарских тура са једног кампа, а на дохвату су врхови од Умова (1945m), на самом истоку и ка Колашину, до Градишта на супротној страни. То је уједно видиковац на кањон, под шаторима, прекопутни Тали и Капу Морачку, те Лолу, а лево се виде Комови и у наставку два венца зубастих и неправилно пореданих врхова, ближих Кучких планина и даљих Проклетија. А одмах изнад шатора, који су на пољани и крај извора, на висини од 1450m, дижу се стене Заводишта и Стола, односно врхови изнад 2000m. Заиста, оваква тераса у стрмини кањона, где је у летњим месецима смештено газдинство Дуловића, као да је измишљено место.

пољана ка врху стола
Пољана ка врху Стола и околно стење
у процепу
На стази (процепу) изнад шатора, ка пољани Стола

Овог лета наша екипа, чим осети благодети Кокоровца, крену у непланирани експериментални успон ка Торни и централном делу Стола. Наш домаћин Мирко Дуловић, када чу да хоћемо тамо, прво нас погледива знатижељно, осмотри састав екипе, па онда каже да хоће да иде са нама. Захваљујући његовом познавању терена кренусмо у једно пењање ка Столу, који назвасмо Средњи врх, јер на једној страни је као близак највисочији Сто, али недокучив због изједености гребенске стене, а одмах са друге стране је Торна, опет сва у трошним остацима врха.

средњи врх
Средњи врх посматран са највишег Стола
Ново на сајту (23.7.) Забележено: Маганику у походе (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play