Томица Делибашић

БОЖИЋНИ УСПОН НА РТАЊ

Ртањ је позната планина, која се налази на пола пута од Параћина ка Зajeчару, а са својим препознатљивим купастим врхом, који се види издалека и са свих страна, - посебно је изазован за планинаре. Изазов је већи у зимском периоду. Тај изазов је наглашен код акције „Божићни успон на Ртањ“, која се дуги низ година изводи почетком јануара. У питању је масовна планинарска манифестација, која има републички, па и делом међународни карактер, јер се тада на овој планини сретну планинари из шире регије.

Некада сам ову акцију, када сам је пропагирао са Властом Марјановићем из Планинарског клуба „Копаоник“ Београд, а ја из Планинарског клуба "Железничар" Београд, и када смо у малобројним групама одлазили из Београда, одазивајући се на позив организатора Планинарског клуба „Драган Радосављевић“ из Зајечара, - називао весником успешне планинарске године и о томе писао. Било је то 1999. и наредних година, но убрзо је то постала масовна планинарска акција, чак најпознатија и најмасовнија зимска акција. Друге сличне акције, које се изводе зими и нешто касније, обично немају оштре зимске услове као Ртањ у ово време.

Акција је то за проверу зимских способности, стицање самопоуздања, савлађивање изазова зиме. Када се изводи на планини завидне висине и на правцима веће висинске разлике, а уз то планина има имиџ мистериозне планине, са свим својим и нарочито зимским ћудима, све се то претвара у посебан планинарски доживљај.

Организатор Планинарски клуб „Драган Радосављевић“ из Зајечара је традицинално добар домаћин. Поменуте 1999. године је председник тог планинарског друштва био Мирослав Жикић – Жика из Зајечара, а посебно је значајно да је тада уведена и штампана књижица са 18 рубрика за годишње овере, која се књижица чува. Ја сам овде био сваке године свих 18 година, тако да сам ту књижицу попунио и оверио до краја 2016. године, а занимљиво је и посебно ми је драго да је тада опет председник друштва Жика, па књижицу третирам као његову заслугу.

Забележио сам да сам на Божићном успону на Ртањ десети пут био 12. јануара 2008. године, по високом снегу и тежим зимским условима. Био је то посебан доживљај, исто као што је овера свих рубрика наведене књижице успона, коју сам извршио 9. јануара 2016. године. Не знам ни једног организатора сличних акција који је направио прикладнију и такву књижицу, већ се углавном за сваки успон и учешће дају нове књижице, или уводе књижице са неколико рубрика за оверу, чак и неприлагођене величини печата који се користи за оверу. Зато једино књижицу Божићног успона на Ртањ чувам са посебним задовољством и овере свих успона ме подсећају на све доживљаје Ртња.

Пре десетак и више година зиме на Ртњу су биле пуно озбиљније, са ниским минусним температурама, високим снегом и ударима ветра, посебно на гребену и врху. Ти услови се памте. И у тим условима никада се није одустало и увек сам изашао на врх. Сада је то нешто другачије, зиме су блаже, а ипак и тада људи говоре о озбиљним зимским условима, неки не знајући како је то некад изгледало. Сада је то масовна акција и има доста оних који немају искуство оштрих и озбиљних зимских услова, за шта је потребна и адекватна опрема.

Успон се изводи северном тежом страном и јужном страном, што је нешто лакша варијанта. Свим мојих 18 зимских успона на Ртањ сам извео северном страном, па и онда када због поломљених стабала у олуји која је планину задесила није се организовано ишло северном, већ само јужном страном. У пар наврата пео сам и силазио и алтернативним правцима, кад су зимски услови то дозвољавали. Када није било снега, а било је и таквих зимских успона, ишао сам на стене северне стране и њиховом ивицом право на врх, а силазио у насеље Ртањ користећи два алтернативна правца. Тако сам упознао све атрактивне стазе ове планине.

На врху Ртања је зидана капела, која је нажалост у рушевинама, а уз то је током ових 18 година у пар наврата даље рушена, тако је мењала изглед и нестајало је оно што је од здања било остало, што значи да нажалост на врх планине очито долазе и они којима ту није место. Ово здање потиче из 1936. године, као успомена на породицу Минх, која је била власник рудника, фабрике текстила и заслужна за ондашњи напредак овог краја. У 2015. години је на врху капеле постављен крст.

Зимски Божићни успон на Ртањ је постао култна планинарска акција, посебно изазовна и због свих мистерија о Ртњу, тој необичној и занимљивој планини, која зими ствара посебне доживљаје, који се памте. Зато је сваки Божићни успон овде посебан и нови доживљај, па се као такав са задовољством ишчекује.

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play