Томица Делибашић

Проклетијски највиши врхови

Врх Маја језерце, са својих 2694 метара, јесте највиши врх Проклетија, а о њему сањају многи, па и они који су попели Каранфиле, Очњак или Тројан, односно врхове долине Грбаје, где постоји дом Планинарског друштва „Раднички“ из Београда. Локалитет Грбаје омогућава, заиста, да се упознају Проклетије и њихови врхови који су у Црној Гори, са свом својом лепотом окомитих стена и стрмина којима се ваља пети. Међутим, остаје читаво пространство високих врхова, који се налазе у суседној Албанији и који су посебно атрактивни, али и ређе посећени. Тамо је Маја језерце, или Језерски врх, а около у недоглед мноштво врхова изнад 2500 метара. Не могу се сви врхови побројати, а ни погледом обухватити, а слика је најзанимљивија када је окренете са међусобно удаљених врхова, као што су Маја Колата и Језерски врх

На путу за Колату

Проклетије просто не личе ни на једну планину са ових простора, јер се са својим пространством, које је целокупно у стеновитим високим врховима, могу поредити са Алпима или Карпатима. Али овде дивљачност изједених литица, већим делом теже доступних, долази више до изражаја и даје слику која је у складу са називом масива планине. Оваква слика се још више везује за албанске врхове, те тако добија потпуније значење.

Превој пред Колатом

Предео проклет и уклет, са ледницима који вечито остају и својим пространством, као онај ка врху Језерце, немају премца у окружењу. Ако ту ни у августу нећете срести гуштера, срести ћете биљне врсте које не познајете, јер је овде њихова ендемичност ваљда нормална. Ту је читав низ ледничких језера, високо у врховима, а та језера могу и да привремено нестану, зависно од количине снега и карактера лета. Но ледник изнад њих, сакривену долини на путу за Маја језерце, остаје вечито.

Излазак на врх Добре Колате

Обично планински масив има главну скупину врхова или врх, по коме је препознатљив и у односу на који се орјентишете, али код Проклетија све то не важи. Разуђеност венаца стеновитих врхова и њихових укрштених гребена, са дубодолинама које их пресецају, којих овде има на сваком кораку и то је једна карактеристика пространства, такви су да када се нађете на једном крају планине, чини вам се да једну целину знате и да сте битно сагледали, али када одете на други крај, видите да је оно само био крајичак. Ући дубље у Проклетије значи уједно да не знате где је уопште централни део тог пространства.

Поглед са Колате

Нигде као овде из другог правца не можете тако лако препознати ни познате врхове, јер добију други облик и утопе се у тепих сличних врхова. Уласком у албанске Проклетије видите да је тамо њихово читаво непрегледно пространство. Увек видите неке нове венце, изједене стене, те тако свуда наоколо, без краја и логике. Такве су Проклетије.

На врху Зле Колате
Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play