Томица Делибашић

ОРЈЕНСКИ МАСИВ

Нема лепшег планинарског угођаја него када се висока планина нађе уз само море, као што је то случај са Орјеном и осталим врховима који чине планинаски масив непосредно изнад Херцег Новог, дивног приморског града. Овде се на планини сударају струјања и ветрови морске и континенталне климе, а то се осети у зраку, јер се шире и мешају мириси пелина, вријеска и разног ендемског биља, што расте на оазама земље стешњеним међу камењем, па се све то помеша са дахом и свежином мора. Септембар месец је, чини ми се, по томе најкарактеристичнији, посебно угодан за планинарење.

Највиши врх Орјена, Зубачки кабао, висок 1894м, највиши је врх на јадранском приморју и приобаљу, а сместивши се непосредно изнад Херцег Новог, практично се надноси над самим морем. Тако су море и планина у непосредном додиру. Ваздух је овде планински и морски, са свим својим благотворним својствима, што се одмах осети и свакоме постане јасно, чим се нађе на овим просторима.

Више од десетак планинарски занимљивих врхова, са скоро исто толико планинских венаца, који чине једну целину, неколико посебно занимљивих драгуља динарског краса, где се истичу Субрин амфитеатар и Реовачка греда, планинарски домови, два на самој планини, бројне стазе, где се зими скијате до миле воље, а лети сунце упече и простору да морски дах, па се са мора винете у врхове и тако освежите, сте то чини дар посебне чудесне природе.

Поред највишег врха Орјена (1894м), треба истаћи врхове Субра (1679м), Реовачку греду и њен врх Пазуа (1769м), Вучји зуб (1802м), Велику Јастребицу (1865м), Одијево (1571м) и Кабао (1384м) као врхове Добраштице, Сиљевик (1452м), Радоштак и друге врхове. Заиста богаство врхова и стаза на ширем простору, спојеном у целину, јер су сви ти врхови на окупу и на дохват руке када у простор уђете.

Овамо је могуће доћи из више праваца, а доминантни су правци од Херцег Новог и Требиња, но могуће је доћи из Бококоторског залива и преко Црквица, па до Орјенског седла, где се са супротне стране долази из Врбања, који са Црквицама повезује старински колски пут који се пење преко превоја планине.

Ако сте пешачки расположени за пењање од мора на планину, можете из Херцег Новог кренути са аутобуске станице, па на север, кад изађете из насеља старинском каменом стазом ка Каменом, изашавши на асфалтни пут којим можете даље или обележеном стазом која пречи. У Каменом код првих кућа и објеката има десни асфалтни одвојак ка Борићима, те даље ка превоју међу Каблом и Сиљевиком, иза ког је планински дом За Вратлом, власништво Планинарског друштва "Субра" из Херцег Новог, сада реновиран у модерно здање.

Из Каменог се може даље наставити путем ка Требињу, па скренути на пут за Врбањ, одакле су доступни Орјенско седло и Субрин амфитеатар, односно ближи су удаљенији врхови масива. Са Орјенског седла су доступни Реовачка греда, Вучји зуб и Јастребица.

У својим архивама сам заблежио да смо од 3. до 6.10.2002. године овде боравили, да смо од дома За Вратлом дошли до Орјенског седла и да смо истог дана попели Реовачку греду, Вучји зуб и Орјен. Од Вратла до Пазуе требало нам је седам ипо сати хода. Затим ту смо били септембра 2003. и 2004. године, и тако даље наредних година. Било је то време редовне посете ове планине, чега се радо сећам, тим пре што сада ово удаљено подручје ређе посећујемо. Овде видимо слике са тих тура. Лепа су то подсећања.

Реовачку греду најлепше је пети са Орјенског седла, одакле је доступна, као и Вучји зуб и Јастребица. Прво се иде путем ка Црквицама, око 3,5км, односно 45 минута хода, па се лево скрене кроз шуму, ту где се види истурени гребен, одакле се спушта ка Реовачким доловима. Код првог дола треба наћи маркацију која улази у шуму, јер импровизације нису могуће. Том стазом, кад се изађе из шуме и скрене полулево, излази се на извор Студенац, па даље улево испод стена ка гребену. На гребену се мора бити опрезан у проналажењу најподеснијег правца кретања, хватајући се за стене и водећи рачуна о равнотежи.

Гребен Реовачке греде се протеже до Вучјег зуба, атрактивног врха из више праваца. Са Вучјег зуба гребенска везе иду у два правца, једна ка Јастребици, друга ка Орјену. Овде посебно указујем на гребен Реовачке греде, јер је то правац за стени вичне. Гребен се на моменте ломи и прекида, са одсецима на обе стране. Мора се следити камени венац, али и на моменте силазити са неке стране истурених литица, избегавајући косе плоче или одсеке, час једно час друго се испречи. Два експонирана елемента су посебно упечатљива, остају у сећању. Исто тако Вучји зуб је проходан из правца гребена Реовачке греде, али је озбиљнији гребен ка Јастребици, као и код спуштање ка Праси.

Између Вучјег зуба и Јастребице је не само експонирани гребенски стеновити правац, иде се ивицом литица, већ треба истаћи да је северна страна која се назива Кршљев мрамор, јединствен крш кога истина има у изобиљу на читавом простору. Мрамором се у народу назива место погибије, где може да "пукне мрамор". Овде плоче које су стрме имају такве вертикалне ножеве да се не сме уклизати, а између њих и доле су камени процепи и вртаче. Праса има истучену грбу, иза које наступа терен на коме ваља пратити маркацију, због теже проходности стеновитих вртача, иза којих почиње пењање врха Орјена.

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play