Томица Делибашић

Монте Роса

Балмерхорм (4167m)

Монте Роса могло би да значи Велика планина, у облику руже, што она и јесте, као планински масив већим делом у Швајцарској, а на граници швајцарског кантона Валаис и италијанске регије Пијемонт. Ипак назив потиче од речи глечер, што је карактеристика планине. Практично је састављена од глечера. Ова планина је тако граница између овде две земље, а њени највиши врхови су у Швајцарској. Пењање је могуће из обе земље. Друга планина је по висини у Алпима, одмах иза Мон Блана. На Монте Роси су други и трећи по висини врхови у Алпима, Дуфоуршпице (4634m) и Норден (4609m). Највисочија је планина Швајцарске. Спада у најекстремније планине, а температура може да достигне - 40ºС. Нарочито је изражена опасност ледничких пукотина, које на све стране зјапе и прескачу се. Питање аклиматизације се поставља већ када се пређу висине од 3000m. Планинарски је инфраструктурно уређена, са жичарама, домовима на великим висинама, што омогућава извођење тура различитог карактера. Иако стазе у принципу нису технички захтевне, нарочито оне са италијанске стране, захтевају добру издржљивост и аклиматизацију. Познато је да је планину са италијанске стране истраживао Леонардо да Винчи, али није познато до коje висине се пео.

Правац из Алагне, са италијанске стране, овде ће бити приказан, а планину смо посетили од 27. до 30. јула 2015. године. Била је то акција Планинарског клуба "Балкан" из Београда. Из Алагне креће жичара која ће нас избацити на висину, где омах треба обратити пажњу на аклиматизацију, а до дома нам је преостало и око 450m пењања, што би у неким другим приликама и на нижим висинама било једноставно, али не и овде. Схватање дистанци се на високим планинама мења. Из жичаре се види по неки планински објект, високо у планини, а када напустимо жичару, доле у суседној долини се види ледничко језеро.

Одмах нас сачекује ледник преко ког се косо треба пењати ка стенама, где је осигурана ферата уз коју се пењемо.

Пењање тог стеновитог дела је атрактивно, сајлама обезбеђено.

Около су стрмине и на моменте стаза постаје озбиљнија.

Када се попне ферата, следи глечер уз који се косо иде ка планинарском дому, пред којим је атрактивни улаз.

Један по један опрезно ногоступима преко косог ледника, па на стену где се завршно пење ка вратима дома Гнифети, на висини од 3647m. То је удобан дом, а фасцинира градитељски подухват да се тако нешто сагради на висини где се све мора доносити хеликоптером. Таквих домова на великим висинама овде је више. И сама изградња комплекса жичара је задивљујућа. Све то планину чини доступном.

Ово је поглед из дома на превој, правац где иду све стазе, до висине нешто изнад 4000m, а даље креће гребен и стазе се гранају ка врховима који се нижу. Види се и једно прескакање ледничке пукотине. Навезивање је овде другачије, само први и последњи могу бити на чвору осмица, а између је клизећи чвор, што омогућава да се вишак ужета повлачи и код прескока неко не буде тргнут, због краткоће ужета. Наравно, треба када појединац прескаче пукотину, да остали стану и то сачекају, па тако редом.

На видику је Мон Блан, на крају хоризонта, карактеристичног облика, а у ваздуху је хеликоптер што доноси у дом један терет, а други припремљен за качење односи. Тако функцинише снабдевање дома.

Због потребе аклиматизације одлучујем да први дан паузирам, одмарам у дому и околини, јер за осећај лепоте планине и уживање довољно је овде попети се на гребан и неки од врхова који се горе нижу. А тек дом! Погледајте те камене степенице, јер тако крупно камење је требало хеликоптером допремити на ову висину.

Време се квари, овде то бива очито често, један дан је лепо, а други дан простор сакрију облаци и киша, височије снег. Тако бива сутрадан. Ипак крећемо на успон на гребен, са намером да попнемо неки од врхова. Пролазимо и разјапљене чељусти ледничких пукотина, које треба и прескакати, пролазећи са једног на други ниво.

Горе изнад пукотине једна екипа иде ка једном од врхова, што се дижу на гребену. Наша екипа треба да иде тамо, пошто прескочимо пукотину. Пар прелаза заиста изгледају драматично.

Идемо на врх Балмерхорм, висок 4167m, a горе је статуа Богородице, заштнице планине и планинара. На врху смо, након пењања стена.

Силазимо на другу страну, где имају сајла и ногостопи, а около зјапе пукотине.

Враћамо се на онај исти пут и пукотине поред којих смо прошли, неке прескачући, а около су врхови гребена.

Следећи дан напуштамо дом и силазимо, екипа се слика, заједно са Македонцима и Бугарима, са којима смо ишли заједно, посебно се слика и београдска екипа.

Пролазимо поред дома који је на нижем нивоу, па идемо ка долини чији ледник смо прешли у доласку, али раније идући у овом делу на ферату, дакле другим путем.

На силаску у долину ваља се спустити са стеновитог дела на ледник, који је у преподневним сатима залеђен.

Срећемо једног малишу који се са мајком упутио некуд горе, па стижемо до жичаре. Све ово је био доживљај за памћење.

Ново на сајту (29.9.) Забележено: Голем Кораб (7.9.) Планински предели: Рила, врх Балкана (23.7.) Забележено: Маганику у походе (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play