Томица Делибашић

Мангарт и Монтаж

Прича о Мангарту и Монтажу је бајка о врховима са ретко виђеним стенама, стазама са сајлама, клиновима, металним мердевинама, или фератама како волимо да овакве пењачке правце називамо. Уједно је то прича о врховима који нису упоредиви ни са њима сличним стењем, које привлачи и плени пењаче, јер иако се не ради о класичном алпинизму, мора се користити основна опрема за осигурање на сајлама, уз неопходни шлем на глави.

Мангарт, са највишим врхом Велики Мангарт (2.674m), четврти је по висини врх у Словенији, припада Јулијским Алпима, налази се између долине реке Коритнице на јужној страни и Мангартске долине на северној страни, као гранична планина између Словеније и Италије. У долини на северу су два језера, окружена шумама што се дижу около, до висине од око 1700m, када височије изрони голо стење. Мангартска језера су на висини од 924m и 954 m, а називају се и Белопешким.

Забележен је податак да је први успон на Мангарт извршен 1794. године. Северна страна овог и околних врхова је неприступачнија од јужне, далеко проходније, али су стазе увек атрактивне, не само тамо где има ферата, већ и када се ради о проходнијим деловима. Врхови су истурени и назубљени, не лако доступни. Терен је такав, да било којим правцем да кренете, морате се запитати ко је уопште пронашао тај правац, јер за то је требало пуно истраживања и упорности. Доле су дубоке долине, што својим процепима вијугају међу стрмим стењем, а горе су окомите литице и назубљени шиљци над њима, неправилних облика.

До Мангартског седла, на висини од 2.055m, уздиже се вујугави асфалтни пут, који завржава кружним током, а под седлом је планинарски дом, Коча на 1906m. Са супротне стране, из правца језера, је бивак Ногара, око кога се налази брдевита пољана на којој се напаса стадо оваца, а ту под стенама почиње атрактивна ферата, чије сајле пењу висину око 450m. То је ферата Италијана, а када се из ње изађе, попне горе, стазе се разилазе, један правац иде директно ка врху, а десни улази у Словенску ферату или пот, по многима најатрактивнији правац на овом простору.

Пењање ферате Италијана креће од бивака Ногара, уз један усек у стени и ка пећини кроз коју се мора проћи. То изгледа најатрактивније, али следе даље стене, уз погледе ка долини и језерима у низини, одакле смо дошли.

Следи још атрактивније пењање стена, некад на ивици провалије и литице, уз вертикалу, али увек безбедно, имајући у виду постављено обезбеђење, сајле за које се качите.

Овде је потребан не само шлем и појас, везивање са амортизером пада, већ и везивање раменог дела за појас (може и краћим прусиком), јер трзај евентуалног пада тежином тела може да покида кичму, без обзира на обезбеђење и амортризер. Заблуда је да сте чим сте везани безбедни код пада, ако о овоме не водите рачуна. Коначно, еветуални камен покренут од пењача, кога и не видите, нарочито под вертикалама, разлог је да будете стално везани, па и када лично за то не видите разлоге.

Пењање оваквих ферата показује да је нису у праву оно који мисле да овде већу улогу игра вештина, него кондиција, јер ако пењање траје само пар сати, као ферате Италијана, одједном је на искушењу стрпљивост и издржљивост, више него што се очекује. Тада наравно на погодном месту треба договорно на кратко одморити, попити воде и узети нешто слатко, односно неки енергент, који ће вратити снагу. Ух, како то овде годи. Кондиција омогућава да се након тога опет настави истим интезитетом, вољом и енергијом. Доле је поглед на долине и језера, као награда за уложени труд. А горе је тај жељени врх, као сам врх живота, хлеб насушни за душу, која то жели.

Сада нешто и о Монтажу, његовим стенама и неизбежним дивним створењима која овде налазе станиште, са довољно траве која је њима ваљда овде слађа него игде друго, са укусом стена и свежег зрака. Знају да је човек као планинар једино за њих безопасан.

Монтаж са својих 2.754m висине је највиши врх Западних Јулијских Алпа, иза Триглава други по висини у Јулијским Алпима уопште. Назива се и Шпик над Полицами или Полишки Шпик. Овде има више врхова који имају у имену појам Шпик. То је у ствари скупина тако назубљених врхова, да све изгледа да је на ивици самог пада, након неког земљотреса који је оставио само остатке стеновитих планина, растурене около.

Ова дивна створења су навикла на планианре, а и у јату су, па су врло често необично близу и мирно позирају, показујући да је то њихоов простор. А ферата овде има изглед правих мердевина, што иду право горе, па морате бити спремни да височији пењач обара ситно камење коме шлем подмећете.

Горе не гребену се верете између остатака стена, које су над фератом и литицама, али и долинама, које одавде најлепше изгледају, ко то није видео, није тога свестан и не разуме планинаре.

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play