Томица Делибашић

Маја језерце зими

Највиши врх Проклетија, Маја језерце, велики језерски врх, - такав је у свакој прилици, а када треба савладјивати снежне препреке, дакле зими, постаје још већи и изазовнији. Језера и завршни стрми успон овде су препознатљиви и остају у сећању. Дана 15. марта 2008. године био је један такав успон, заказан у име Планинарског друштва „Раднички“ из Београда и планинара из Плава, а окупио је око 65 планинара из разних крајева, док се на сам врх попело више од 50 планинара.

Колона ретко виђена

Заштитни знак био је Пољак Камил, који је из далека допутовао за ову прилику. Упорно је хтео да помаже онима који су пробијали пртину ка врху. Високи снег се добрим делом пропадао. Камилу нећу заборавити да ме несебично довезао до Берана и омогућио да стигнема на аутобус. А искрено се обрадовао мојој књизи.

Пољак Камил је волео да буде међу првима

Насупрот Камилу, кога је изазов оваквог врха довео издалека, било је и оних који су пред изазовима највишег врха одустали. Онај ко је недавно попео Аконкагву, рецимо, видећи озбиљност завршног успона, вратио се без размишљања. То је нормално, схватам, јер Аконкагва и слузи за лечење планинарских уобразиља. То многи кажу, јер тамо нема оваквих изазова, техничких елемената, а достигне се завидна висина.

Врх Језерце је онај наизглед мањи

Све се око врха врти, он је тај циљ, мотив. Језера којих овде има лети, сада су заледјена и чине снежну долину преко које се иде. А тамо где има стена, све је заравњено, па се сипари који су лети проблем сада лако пењу. Ипак је од Застана, где сам спавао и одакле смо кренули у 2 сата, било потребно 9 сати до врха, а то је омогућила и пртина до првих језера, коју пртину је претходног дана направила група планинара која је горе у шаторима преспавала.

Опет сам са нашао са Жељком из Буковца, момком пуним снаге који је са задовољством и уз помоћ неколицине, пробијао снег. Видело се да у оваквој групи, где нема солидаризма и организације првих, који се смењују и распоређују снаге, штеде једни друге, - тешко да би се шта урадило без наведених пар момака. Тим пре што је овде било доста неискусних, а снежни услови су омогућили да се и они попењу на сам врх. Ваљало је само пробити пртину. Код силаска су биле потребене дерезе, да се убодом пете налази ослонац и равнотежа у снегу где цепин не функционише, због недовољне чврстине снега. Отуда су Жељко и њему слични били пожељни, а ја сам им више служио као онај ко зна куда се кретати, где је правац. Наравно, понекад мењајући првог. Ипак је на крају, код завршног успона, Жељко поднео главни напор, а њега сам тражио да крене први и требало га је само усмеравати.

Ваљало је само видети како се Жељко радовао свом изласку на врх, где је стигао као први пред групом која му је помагала.

Радост првог на врху
Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play