Томица Делибашић

МАГЛИЋ И ПРАШУМА ПЕРУЋИЦА

Маглић је изазован и посебно атрактиван врх, због својих завидних 2368м висине, као и посебно због више планинарима доступних и привлачних праваца за пењање. Tу су неизоставно Трновачко језеро и прашума Перућица. Мени је посебно драго пењање са Пријевора.

Овде је реч о акцији у којој је не само попет Маглић са силаском на наведено језеро, већ прођена прашума Перућица, уз силазак под водопад Скакавац. Водопад о ком је реч је посебан мотив ове акције, а под њега сам се спустио 4. септембра 2016. године.

Акција је изведена по програму ПК „Победе“ Београд, у периоду од 2. до 4. септамбра 2016. године, за време сунчаног викенда, што је реткост на овом подручју, које зачас може захватити невреме. Иако је било лепо време, Маглић нам је за тренутак показао зашто носи то име, завивши нас у маглу, али која се уједно полако разилазила, тако да нисмо били ускраћени у дивним видицима. Посебно ми је драго што сам акцију као водич водио и што је група бројила десет планинара.

Камп је био на Пријевору, где смо разапели шаторе. Ту је издашан извор и лепо место за камповање, ту сте под Маглићем, на рубу гребена што раздваја прашуму Перућицу и кањон Сухе, дакле два кањона, са прекопутним погледом на дугачки венац врхова Волујака, као и нешто даљи Трновачки Дурмитор са карактеристичним врхом Трзивка, што под собом иза шумовите морене скрива Трновачко језеро.

У суботу смо у раним јутарњим часовима допутовали на Пријевор, где подижемо шаторе, па после краћег одмора полако крећемо ка Маглићким стенама. Стаза јесте захтевна, иде се полако и опрезно, потребно је имати и добру кондицију, јер то стене захтевају, као и дужина туре, која је трајала више од осам сати. На стени се мора бити свеж и не сме да попусти концентрација, па лоша кондиција носи опасности. Овај пут је план да се не враћамо истом стазом, већ идемо укруг до Трновачког језера и назад на Пријевор уобичајеном стазом.

Завршне стене ове стазе захтевају да се ту претходно предахне, прикупи снага, смири, па договори начин кретања. Маркација иде косо лево, а не право уз стене где су остаци покидане некадашње сајле и где се сада не пење. Само један елемент је технички захтеван, ту нема никаквог обезбеђења, већ уз помоћ руку треба тражити равнотежу, па избацити тело, наћи добре искораке и ослонце, а потом је сигурно пењање, ако се иде добрим правцем.

Излазак на врх је посебан доживљај, иако магла наилази, па се на моменте развлачи у праменовима. Ту срећемо и планинаре из Сарајева, који су дошли са правца Дерначишта, са супротне стране Маглића. Посебно ми је драго што на врху срећем пријатеља Миодрага Станића, врсног планинара кога сам знао са планинарских извештаја, атрактивних зимских пењања овог врха посебно.

Силазимо на другу страну врха, гребеном излазимо на превој одакле се види срцолико Трновачки језеро, где сви одмарају и ту је обавезно сликање. Ко одавде није гледао језеро, не зна шта је лепота и какав је то доживљај.

После силаска на језеро, где доста треба изгубити висину, одмарамо и разгледамо ово необично ледничко језеро, укотвљено међу врхове, па идемо даље ка Сухој језерини, где се спуштамо, одакле се пењемо на Пријевор, код наших шатора. Имамо времена да до ноћи спремимо нешто за вечеру, где добро долази топла супица. Пада и договор о сутрашњем дану, који можемо лепо искористити, јер нам је возило дошло на Пријевор, и теже ствари можемо у њега спаковати, а ићи са малим ранчевима и нужном опремом.

Пробудивши се у ноћи, чуо сам крештеће крике из дубине прашуме, које звукове раније нисам слушао. Које се животиње тамо крију, тешко је на основу тога знати. Пробудила се у ноћи прашума, зачаврљала и проговорила њој знаним језиком. Бурна је ноћ у прашуми.

Свануо је сунчан дан, идеалан за пењање врхова, али и прашума Перућица захтева стабилно и суво време. Прашума нам је овај дан у програму, а ако могнемо и нађемо улаз, сиђемо и под водопад Скакавац, који правац нема маркације. Изазов прашуме ствара трепрај у организму, исчекује се необична лепота.

Идемо гребеном између кањона Сухе и Перућице, силазном стазом, па улазимо у прашуму, простор у коме је све наизглед мирно. Са грбена треба сићи на најнижу тачку кањона, прећи реку, па се попети на Драгош седло, другу страну прашуме, где нас чека превоз и спајање са другом планинарском групом.

Пролазак прашуме је посебан доживљај, прескачу се оборена дебла која остају где падну и ту труну, около је високо крупно дрвеће, на моменте полумрачни простор, а тамо где има сунца, растиње које се може назвати травама је у нашој висини. Ишао сам и раније овим стазама, али је прошло доста врмена од тада, па све доживљавам као откровење.

Силазак на најнижу тачку правца кретања, силазак је на дно прашуме и ту се прелази први речни ток, којих има више и гледајући карту, тешко их је пребројати. Није то главни речни ток, већ се он прелази нешто касније. Овде очито животиње имају дивно скрововиште, бујну шуму на широком простору у који човек не улази, осим ретког пролаза овом стазицом, као и богатство воде за напајање. Међусобна борба за опастанак појединих животиња, једино може да им ремети необичан шумски мир.

Прошли смо дно прашуме, а ваља наћи улаз под водопад. О томе размишљам. Захваљујући Миодрагу Станићу, кога срећемо у прашуми и који са групом коју смо упознали на врху Маглића иде са истим циљем, овај пут је то било једноставно. Био је то опет сусрет правог човека на правом месту.

Коначно смо на силазу под високе стене, са којих се водопад обрушава у уском и дугачком млазу. Водопад је висок 75м, а вода пада из узаног процепа на врху стена. Стенама је тако подељен простор прашуме, на део изнад и испод водопада. Горњи део је разгранат и више водених токова се слива у један, градећи реку Перућицу, која извире под Маглићем, непосредно изнад пута којим се иде на Пријевор.

Водопад виде и туристи са видиковца Драгош седла, одакле се чује његов хук, који није заглушујући када се дође под њега, како би се то могло очекивати. Прашума је пуна и животињског света, који не треба узнемиравати. Овде владају закони које је природа створила.

Била је ово лепа и атрактивна планинарска тура, где посебно место заузимају прашума и њен водопад. Све то остаје у лепом сећању, јер доживљај је то који се памти.

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play