Томица Делибашић

МАГЛИЋ, БИОЧ и ВОЛУЈАК
као окружење Трновачког језера

(страна 2/3)

Да ли је могуће да се овде долази само ради једног пењања Маглића (2386), морам се запитати. То је невероватно! Скоро да не постоји на овим просторима место где са једног кампа, још језера, може да се организује толики број високогорских тура. Стене Трновачког Дурмитора, што се надносе над језером, не треба изоставити, тим пре што је то центар са ког се виде бројни врхови около. Нарочито је атрактивно пењање кроз централни део и ивицом стена, али се ту не сме експериментисати без искусног вође. А Маглић је на крају целокупног стеновитог комплекса, уздигнут над Перућицом, иако са сјајним видиковцем. Шта онда рећи о бројним врховима Биоча, који су овде најзахтевнији, те подразумевају целодневну акцију, која значи и сталну изложеност сунцу, на голетним стенама, што одбијају сунчеве зраке и тако саме зраче. Ту су два правца доминантна. Један према Великом Витлу (2397), највишем врху, који је ка Стабањским језерима, те други према Врсти (2300), у наставку Ножу (2293) и Змајевој греди и врху Биоч (2297), односно врховима што се увлаче у кањон Пиве, ка Мратињу. Биоч је не само највиши и најдаљи, већ када се тамо крене, не треба рачунати на изворе и воду, па то овим турама даје додатни напор.

поглед са великог витла ка пиви и дурмитору
Поглед са Великог Витла ка Пиви и Дурмитору

Ни гребен Волујака, што чине везани врхови које није могуће побројати, од Велике Власуље (2336), Рудинског кома, Студенца (2294), Точила (2297) и Превије (2273), до Бадња (2242) и Лица (2100), истуреног ка кањону Сутјеске и на крају кањона Сухе, никако није могуће изоставити. Широка плећа ове планине, с једна стране одсечена, а са друге благе падине, на врховима чак долови, то се памти.

А уместо да се пењу захтевни врхови, неки младиђи изнеше на Маглић своја бицикла, што зачуди све планинаре, и организатора наравно. Да их горе могу возити, кажу, то би можда већина схватила. Зашто измалтретираше своје двоточкаше, ако већ своја рамена не штеде, никоме не би јасно. То што постоје неки који на овај начин третирају ову наводну спортску дисциплину, не значи да то има логику. Њу не налази ни аутор који вози бицикл. То би било исто као кад би рибари свој чамац изнели на врх планине. Ипак, - буди нормалан!
Ово можда не чуди, ако се има у виду да данас, рецимо, неки путем средстава информисања пропагирају некаво пењање планинских врхова уз помоћ хелихоптера, и то оних врхова који се могу попети у нормалној планинарској акцији. Ако то чине они који те врхове у планинарским акцијама нису попели, нити су познати у планинарским круговима, јасно је о чему се ради.

трновацко језеро, поглед са трзивке
Трновачко језеро и улаз у кањон Сухе, поглед са Трзивке

Вратимо се опет овом чудесном планинарском простору. Ово је место очито идеално за високогорце који се озбиљно припремају за веће висине, не само ради стицања и провере кондиције и рутине, већ и ради аклиматизације. Ако би се овде боравило и изводиле акције недељу дана, па се вратили у град, опет толико времена, то би биле одличне припреме за пут на веће висине. Ово под условом да се систематски и озбиљно о томе размишља, а не делује по орук систему, пењањем једног већег врха без адекватног претходног искуства.

Оно што ове године оста за памћење, то је учинак снежне лавине на пољани Сухе језерине, где се нађоше стотине кубика дрвета што га на једном правцу збриса невидљива рука, полетевши са врхова Маглића. Управо је пољана и крај шуме, код енормно високог снега, била услов да се маса покрене и на свом путу из корена ишчупа и највише дрвеће, не остављајући ни трага од растиња.

На крају заиста, да ли има смисла потегнути велики пут и попети само Маглић, а уз то не знати ни шта све овде има. То можете исправити следеће године, када опет кренемо овамо, пред Видовдан.

Срцолико језеро вас чека.

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play