Томица Делибашић

МЕЂЕЂИ ВРХ И МАГАНИК

На Маганик и његов највисочији врх Међеђи врх (2138м) ретко долазимо и вредно је забележити пењање изведено у периоду од 15. до 17. јуна 2013. године, тим пре што је пењање било из Међуријечја, одакле је до врха највиша висинска разлика, а у дану смо потом попели не само Међеђи врх, већ и Кокотов врх и прошли грбен до Петровог врха. Био је то по свему посебан доживљај.

У рано јутро крећемо уз Мртвицу до Даниловог моста, па са њега стазицом излазимо на пут што иде ка Мртвом Дубоком, али одмах скрећемо лево и у обилазницу уз брда ка Горњим Ровцима, јер ранци су тешки, па треба наћи лакшу варијанту пењања. Тамо са стране се виде литице кањона Мртвице, а горе су врхови куда идемо.

Долазимо до катуна Границе, па даље пењемо ка катуну Пољана, који је под самим Магаником, али нам је најлепше да останемо на катуну Булатовића, да ту разапнемо шаторе, те се пријатно дружисмо са том породицом, нарочито симпатичном децом.

Ту би ваљало остати, али дошли смо да пењемо врхове Маганика и крећемо сутрадан, рано ујутро, у целодневну туру, а овде се опет враћамо.

Пењемо од катуна Пољана ка Међеђем врху, а раније сам обично пењао од Маганичког поља. Јутарњи зраци сунца купају врхове стена над нашим главама, а ми тражећи подесан правац кретања, тражећи пролазе кроз стене, идемо горе на врх тог сликовитог имена, који снагом одише и где се ретко долази.

Бити на овом врху није обична ствар, то се не догађа често, ту се не стиже лако, поготово не из правца кањона Мораче, као најниже тачке. Вредно је то свих напора, проливеног зноја. Не журимо, ваља ово забележити, осетити, поготово на дивном дану, отворених видика до у недоглед, са погледом на врхове на све стране, препознатљиве по венцу и облику, без обзира што се неки врхови споје и дају скривену и друкчију слику, маскирају се.

Околне вршне дубодолине су пуне снега, који се никада до краја на истопи, а снежни праменови сежу ка вршним процепима и левковима. Не журимо, остајемо сат времена на врху, на који се враћамо са суседног видиковца. Пред нама је даља напорна тура, па треба акумулирати енергију.

Недалеко гребеном је видиковац ка Бабином зубу, где се 1973. године догодила авионска несрећа, авион који је изгубио навигацију завршио је на вршцима тог врха.

Са једне стране је поглед на Прекорницу, са друге на Тали и Лукање чело. Дивне слике и подсећање на пењање тих врхова, који зову у нове походе.

Долине и врхови ка Кокотовом врху, па гребеном ка Малом Пријевору и даље Петровом врху, на моменте су пуне снега или са његовим остацима, док се борови около поносно заузели своје место међу стенама, па и на њима.

Гребен на прилазу ка Петровом врху, одсечене литице ка Ђедовом долу, вршне таласасте купе и узвишења, стеновити одсеци, све то заједно краси овај простор препун необичности.

Овде се увек посебно осећам, ово је један друкчији део Маганика, особен, препознатљив, дивљи као и остали предели планине, али се одавде види непрегледност простора, на моменте засени застрашујућа камена пустош, али са својом необичном лепотом која се само може доживети, не и препричати.

Гребен, вршци, погледи около, у дубину, само још који вршак и врх је пред нама. Ваља се некада и мало спустити и проћи између оваквих снежних делова, провући се, јер снег овде виси, са једне стране су одсечене литице и са друге стране дубодолина стрмих страна.

Коначно тај Петров врх, где видимо да се ове године није нико уписао у свеску. Погледи, ти погледи на све стране, ближе смо погледу на Капетаново језеро и његову околину, наступа одмарање и осматрање, ту су на видику све те Морачке планине и врхови Маганика. Одавде имамо доживљај обухваћености планине.

Следи спуштање ка Рупи Стањевића, где кроз долине и стене, пуне снега и дрвећа, ваља држати конце оријентације, а ми желимо да се спустимо на равницу висоравни Штитово, у правцу познатог рудника, али не идемо тамо, већ ка Рекочици, па Маганичком пољу и даље нашим шаторима.

На Рекочици сам морао застати, подсетити се на ту преспаване бројне ноћи, пре или после пењања врхова, долазећи најчешће из правца Моракова. Ово је и доживљај питомијег дела планине. Али морамо застати и пред пустошем планине, коју не уништавају громови и тако изазвани пожари (неки то мисле), већ људска рука (потврђују многи) намерно изазивајући пожаре, ради брања печурака. Морао сам помислити да је тада требало брање забранити и према сваком ко дође у брање спровести истрагу да ли је виновник ове невероватне ствари. Планина лепотица није заслужила таквог човека.

Још једна преспавана ноћ на овој дивној планини, поздрав са дивним и вредним Булатовићима, па силазак преко Мртвог Добоког, тог села дубоко сакривеног од очију, у процепу брда, баченог на спојеве кањона, где се не види ни излаз, куда се и поток који просеком тече назива Дубочак, све је овде дубоко, а кањон Мртвице је на дохват руке.

Овај споменик страдалим у авионској нсрећи на Бабином зубу је у центру села, а за сат хода ће се стићи на спој Мртвице и Мораче, на Мртвици је нови мост и не мора се ићи ка Даниловом мосту. На споју река се види да Морача долази са стране и као уједно ужи водени ток се улива у Мртвицу, а не обрнуто, како је прихваћено вероватно због дужина ових река.

Ново на сајту (23.7.) Забележено: Маганику у походе (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play