Томица Делибашић

Маганик, Див планина и лавиринт врхова и дубодолина

(страна 2/3)

На Рекочици нас сачекује изненађење, да је главни шумски објект, који је прошле године био ту, изгорео (запаљен?), а помоћни је сада главни и лепо нам послужи. А једном сам у орјентацији и погрешио, и то пењући Петров врх, а ево како. Код текста о орјентацији написах да се мора грешити и тражити решења, да би се знала орјентација. Тако се стиже искуство.

прелазак са медједјег на кокотов врх
На путу са Међеђег ка Кокотовом врху

До сада сам се пео ка Петровом врху од Рекочице и у књизи описао правац ка Пријевору, па гербеном крај Чакмаковог врха, што је ипак најатрактивнија варијанта. Сада одлучих да идем правцем који други препоручују и који је једноставнији, уз то кажу маркиран (овде тог скоро нема), а то је правац од Рупе Стањевића. Продуживши даље уз брдо, стигосмо до извора Студенац и код две локве, на камену има стрелица на десно и ознака за Ђедов до. Знајући за Ђедов до на супротној страни гребена, под Петровим врхом и према Вељем Дубоком, био сам убеђен да то скретање на исток иде ка Пријевору, одакле се стаза лево спушта у Ђедов до, највећи цирк на подручју Маганика. Зато кренем стазом навише, где на великом камену има маркацијаска цртица, убеђен да иде ка Петровом врху, који маркирант не помиње. Али не лези враже, маркација нестаје, пут на који изјазимо иде сувише лево и, вероватно је то правац за Жуту греду. У дилеми да ли се вратити до Студенца и тако губити висину, или наставити тражити решења, одлучих се на ово друго, на скоро немогућем терену, какав само Маганик пружа. На десној страни, камо треба скренути, застрашујуће стене опомињу на безизлаз, али се сличне стене кезе са свих страна. Неко предлаже пут ка долини за коју ја видим не само да није на правцу, већ да се на десно куда треба кренути завршава окомитим литицама. Гледајући тамо, осетих немир. Бојазан. И стене се нарогушише, зацвокоташе и опоменуше. Љуба, који је самном искусио доста таквих ситуација, па не само да зна мене, већ и шта тада треба чинити, каже: „Идеш полако и размишљај, нико не иде испред тебе и нема коментара!“ Наступи мир у мени, нама и околини.

вања на стени код петровог врха
О чему Вања размишља на 2000м? (код Петровог врха)

Гледајући у карту, где сам отприлике и где је Петров врх, видим да је врх на североистоку, по сунцу знам где је то, не вадим компас, али у том правцу директно није могуће, нити се врх види. Одаберем на том правцу циљ, превој на врху где се види проходан терен, па долином у полукругу идем тамо, водећи рачуна о стенама, шкрапама и снегу који их скрива. Одједном, након пењања, са врха све видим, одавде је Петров врх најлепши, а долину треба обићи у полукругу, без губитка висине. Стене то омогућавају. А за повратак, са врха видимо да кроз долину и шумовите левкове који се настављају, постоји правац ка Рупи Стањевића, која је лоцирана. Долина алпска, пуна снега и окружена стенама што крију врхове, па зато из овог правца, да смо овуда дошли, није лако да се незнанац определи у ком правцу да се пење. Чак ни да открије где је Петров врх, јер је около венац стена скоро подједнаке висине. Треба се некако определити да се пење на десну страну стрмине. На крају испаде да је наше пењање било добро, а овај повратак још бољи. Само сигуран у оно што је видео и ко увек зна где му је циљ, кад га не види и кад мора кривудати, може да се врати путем којим није дошао, а ми то овде учинисмо, и чак у доњем делу нађосмо маркацију до Студенца. Да ли маркирант ону западну долину под Петровим врхом, кроз коју се вратисмо, назива Ђедовим долом, остаде непознаница.

Ново на сајту (23.7.) Забележено: Маганику у походе (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play