Томица Делибашић

Маганик, Див планина и лавиринт врхова и дубодолина

Једном пригодом написах, да је Маганик - Див планина. Ипак, значај те констатације могу схватити само они који заиста упознају Маганик. А њега могу да упознају само већи планинарски заљубљеници - високогорци, који се, пре свега, попну на његове највише врхове, а не и они који, у стилу неких ТВ Авантура, прођоше кањон Мртвице и завирише у неке стране Маганика, па о томе створише бајке, али и наплашише шири аудиторијум, који не зна да стазом која иде тим кањоном може да прође сваки путник, који се иоле кретао планинама. Истина, доживеће у овом кањону нешто несвакидашње, а планина остаје над њим као непознаница. Маганик је ипак нешто друго. Да ли је случајно да нико од београдских планинарских друштава, осим мене који сам практично слободан планинар, на Маганик не изводи акције? Није.

Ово је моја омиљена планина.

поглед на медједји врх  са мганицког  поља
Поглед на Међеђи врх са обода Маганичког поља

Тек када се нађете на неком од највиших врхова Маганика, све схватате и збуњени сте уједно. Било куда да се окренете, ту је лавиринт врхова и дубодолина. Све је на дохват руке, а када кренете тамо, одјеном је далеко и недостижно. Са Међеђег врха (2138) видите гребен до другог по висини, Петровог врха (2124), чини вам се ту је, а када напредујете не баш једноставним гребеном, после више таласастих губитака и враћања висине, већ на Кокотовом врху (2001) схватите да вам до онамо треба дан хода. А када сте на Петровом врху, који има још шири и лепши видиковац, на супротној страни видите још половину Маганика, односно из овог правца не лако достужне врхове Жута греда (2104), Рогођед (2037), те бројне друге врхове који досежу висину од скоро 2000m. Схватићете, нигде као овде, да висина врхова није апсолутно мерило, већ приступ, проходност, тежина стазе, наравно и висинска разлика који треба савладати. Пустош стена и сипара, шкрапа кроз које пробија дрвеће, често јадно и посустало, па онда столетна стабла којима не могу ништа ни громови ни људи, на Рекочици чак ливаде са којих ово настаје, то је ваше окружење. Зато ми се чини да је ово наша најдивљија планина, без почетка и краја.

поглед на бабине зубове са медједјег врха
Бабини зубови, као остаци распукле громаде

Што више ходам Магаником, имам осећај да га не могу упознати читавог живота. Чак ми се чини да не постоји човек који је попео све његове врхове, камоли прошао све његове пределе, од кањона Мртвице, тераса над њом, пукотина Трештеног врха, крезубих Бабиних зубова, шумовитих дубодолина од Пријевора ка Вељем Дубоком, али и на другим правцима, пустоши Ђедовог дола, те бројних ђаволских плоча са пукотинама што зјапе и гутају околно дрвеће, све места где људска нога није одавно ступила. Овде морате имати осећај орјентације и простора, јер без тога сте у опасности, скоро изгубљени, нарочито ако се упустите у кретање ван познатог правца. Како то лепо илуструје податак да је мене, као аутора књиге „Планином“, где сам описао правац од Моракова ка Рекочици, када сам маја 2005. са екипом пошао другим правцем, који не знам, од Куцког брда и преко Ђураковог дола, па до Рекочице, било тешко да дешифрујем више раскрсница. Ово искуство говори да је пут преко Куцког брда у лошем стању, те да треба ићи асфалтом са скретнице са Мачка, из никшићке Жупе, ка Сеоцима и даље за Ђураков до.

Ново на сајту (23.7.) Забележено: Маганику у походе (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play