Томица Делибашић

Јаловец и Присојник

Јаловец и Присојник припадају Јулијским Алпима, а овамо се долази од Крањске Горе, пењући се ка превоју Вршич (1611м), где се налази Тичарјев дом, а недалеко одатле је и Поштарски дом (1688м). Предео необичне лепоте, у самим Алпима и словеначким планинама. Ова два врха, са Мојстровком и околним врховима, са атрактивним стазама и још лепшим погледима, засенили су још позантије алпске врхове.

Јаловец и са својих 2645м припада највисочијим врховима Словеније, по многима је то у окружењу најлепши врх и називају га краљем гора. Јулијски Алпи (на италијанском Alpi Giulie) добили су име по Јулију Цезару, славном војсковођи, политичару и писцу, чијем царству је некада припадало ово подручје, укључујући планинске врхове. Ово је гранично подручје и практично државна тромеђа. Ово је развође два морска слива, јер на север, као притока Севе, одлази Пишница, а на јужној страни је Соча, проглашена најчистијом и најлепшом реком Европе, а она одлази ка Јадрану. Сам врх Јаловец није близу превоја, а налази се међу три долине - Тамар, Лошка Коритница и Трента, на западу му је врх Мангарт, на истоку Мојстровка, те на југу Панце.

Читајући књигу Рашка Димитријевића “Ка висинама и ћутању”, размишњајући о изазовима планинске лепоте, адреналинског пењања и опасности која је пратилац, што се све у књизи преточило у казивање, али и ћутање, промишљање, централна тема је један необични догађај, који је Рашка могао коштати живота. Размишљајући о томе, замишљао сам Јаловец и његове стене, као нешто посебно, уједно поприште својеврсне драме познатог професора и алпинисте.

Посебан утисак, чак јачи од познатог Јаловеца, на мене је оставио врх Присојник (2547м), који се назива и Присанк, што би могло да се назове и осунчаним врхом, врхом у присоју, што га греје сунце. Он је заиста такав, изложен погледу сунца, али и са погледима које пружа.

Присојник је у близини превоја Вршич, а са својим атрактивним стенама, нарочито са два окна, прореза кроз стене, представља прави изазов за планинарске сладокусце. Он има и једоставну стазу до врха, али и још три атрактивна правца. Први је гребенски, у који се може ући кроз Предње окно, па наставити такође захтевним гребеном, са дивним видицима. Други је од Задњег Присанка, односно Задњег окна, што је уједно правац ка Разору (2601м), а постоји излаз и из долине са северне стране. Са овог врха импозантна је Шклатица, као и Триглав, који јесте највиши, али Присојник и његово окружење су га својом атрактивношћу скоро засенили.

Да не говоримо о слици девојке у стену, Ајдовској Деклици, која краси Присојник, поред Предњег и Задњег окна, што су заштитни знаци планине. По њима се она препознаје, памти. Гледајући из правца Поштарског дома ка стенама, сваки посматрач застане и остане нем пред уметничким линијама које је природа повлачила по стени, цртајући лице девојке.

Ново на сајту (29.9.) Забележено: Голем Кораб (7.9.) Планински предели: Рила, врх Балкана (23.7.) Забележено: Маганику у походе (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play