Сви који су, путујући од Новог Пазара и даље Рибарића ка Рожајима, посматрали околину просто не знају где се налазе и то не могу поредити са другим амбијентима у Црној Гори, па ни са кањонима Мораче или Таре. Пут се вере између провалија, час је на њиховим ивицама, а час ће тунели повезати неповезиво, па онда мостићи преко Ибра, реке која настаје недалеко од Рожаја, градића на 1000m надморске висине, који као да је овде сакривен. Шумски амбијент је такав да и он чини посебан доживљај. Нарочито су бујне четинарске шуме јужно од Рожаја, уз реку до извора Ибра који одавде путује до Краљева, а над шумама израња Хајла, једна од највисочијих планина на нашим просторима, јер досеже 2403m. Висину преко 2200m има њен гребен дугачак десетак километара, што сеже од врха Амхица (2271m), те суседне Русулије (2381m) и Жљеба (2326m) на источној страни, до Шкрељске Хајле на западу, Цмиљевице и Мокре планине. А тек преко пута, када се попнете на гребен Хајле, на југу је Руговска клисура, којом тече Пећка Бистрица, коју граде више водених токова из процепа међу висовима, а преко пута читав сплет високих врхова, везаних у целину, од Лумбарске планине и Копривника, те врхова Жути камен (2522m) и Богдаш (2533m), до Богићевице и њеног врха Маја Ропс (2501m), даље Ђеравице (2656m) и других врхова Проклетија, чијој породици у жирем смислу припада и Хајла.
Под окомитим северним литицама Хајле, на висини око 1450m налази се катун Банџов, у коме је на самом улазу планинарски дом који је пре три године саградило Планинарско друштво „Јеленчица“ из Рожаја. Када је дом отворен, били смо прва екипа из Београда која је овде нашла нови планинарски кутак, уз гостопримство домаћина које траје.
Ово су били довољни разлози и услови, а посебно мотив, да по трећи пут зими организовано планинарски долазимо овде. Тако смо нас петоро 4. фебруара 2006. године попели највиши врх Хајле, висок 2403m, по високом снегу и у амбијенту који није могуће ни сликама дочарати.