Томица Делибашић

ГОЛЕМ КОРАБ

Врх Македоније и Албаније

Кораб је највиша планина Македоније и уједно Албаније, као гранична планина између ове две државе, са својим највишим врхом Велики Кораб (2753m). Наставак је Шар планине на њеном југозападном делу. Ова планина је дуго била мало познат и недовољно испитан терен.

Река Радика раздваја Кораб и Шар планину, а седло међу овим планинама је и државна граница између Македоније и Албаније. На запад се Кораб спушта ка долини Црног Дрима. Источне падине су јако стрме и са обронцима планине Бистре образују клисуру реке Радике. Кораб има глацијалне облике рељефа, бројне циркове, долине, морене, нарочито на свероисточној страни. Највиши врх Кораб, познатији као Велики Кораб, македонски Голем Кораб, некад се назива и Кобилино Поле, албански Маја Корабит. Врх Велики Кораб је граница и уједно највиши врх обе ове земље.

Планинарски клуб „Кораб“ из Скопља сваке године почетком септембра, поводом осмог септембра као националног празника, организује међународни успон на врх Велики Кораб, што је масовна планинарска манифестација. Долази се од правца Гостивара и Мавровског језера, путем уз ток реке Радике, па њене притоке Штировице до граничне карауле „Стрезомир“ („Победа“). Макадам којим се иде око сат времена је доста оштећен. Караула је на висини од 1450m, одакле почиње успон стрмим путем, улази у шумски појас, стиже на катуниште на 1750m, одакле се излази на травнати терен. Тако је и наша планинарска екипа ову планину посетила 10. септембра 2017. године, по дивном времену, посебно се пријатно дружећи са члановима Друштва „Бистра“ из Скопља. Претходо смо са њима била на Водном и Матки. Било је то у организацији новоформираног ПК Круг из Београда.

Када се прођу бачије, где је стадо оваца, следе травнате стрме падине, превојима везани брегови, уз које се константно пење, са отвореним видицима. Наш македонски водич, Сара Сарева, искусно је водила екипу, лаганим темпом, па је било времена за осматрање и уживање.

Необичан је то и нестваран терен, заобљених брегова, међу којима су превоји између долина, па се опет иде уз гребен, а све време са погледом на све стране. И тако пар сати.

Следи превој, пре кога је могуће ићи на гребен, што је зимска и тежа варијанта, а други пут је преко превоја и у обилазницу гребена, све време скоро хоризонталном стазом. Преко пута су крашки зубати гребени, њихов везани низ.

Преко стране се иде ка врховима и Велики кораб је сасвим десно, одавде помало неупадљивог облика. Тамо из долине под врхом почиње пењање на превој, са којег се десно иде гребеном ка врху.

Коначно сам на врху. Големом врху заиста. Великом. Са дивним погледима. На једној страни је Македонија, а на другој Албанија. Врхови којима иде граница су везани у низове. Куца која нас је пратила од карауле се заморила и заспала на врху, скоро не дишући, па сам у једном тренутку проверавао да ли је жива. После извесног времена се пробудила и са планинарима кренула назад.

Лепо време је омогућавало да се екипа на врху разбашкари, одмори, ужива у видицима, наравно и слика.

На једној страни, северној, су Велика Корабска врата, а на супротој страни Мала Корабска врата, као и Мали Кораб, који врхови су ђердан око Великог Кораба.

Посебно су лепи погледи према Шари, преко долине реке Радике и Бистре планине. Кренувши са врха сретам председника ПК Кораб, и то је прилика да се поздравимо, сликамо.

Силазећи са планине истом стазом, са погледима низ падине којима смо се пењали, ту је и поглед на долину реке Радике и њених притока, а овај млади и још нестасао шарпланинац, умиљат и радознао, испраћа нас својим чежњивим погледом.

Ново на сајту (29.9.) Забележено: Голем Кораб (7.9.) Планински предели: Рила, врх Балкана (23.7.) Забележено: Маганику у походе (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play