Томица Делибашић

Е Л Б Р У С , врх Кавказа (5642м)

(страна 3/4)

Дошло је вече пред успон. Рано се легне, а како се устаје у поноћ и креће у један сат, неко спава неко не. Битно је да опустено лежиш, па ако сан дође. Исто тако је битно да си претходних вечери имао бар пар сати континуираног спавања и остало са прекидима. Сутрадан ће једна од борби бити са сном, одупирање сну, нарочито присутно код оних који нису довољно припремљени и имају проблема са адаптцијом, или чак висинском болешћу. Битно је да си уједно припремљен за хладноћу, посебно да имаш поткапу, добре рукавице, али и да имаш заштиту од немилосредног сунца. Крема, капа и наочаре нису довољни, потребна је маска за лице, бар нека крпа, марама као резерва. Ваља заштити и нос.

Ноћне и јутарње температуре су врло ниске, а чим сунце огреје долази до промене. Прво се штитиш од хладноће, затим од јаког сунца. Како се у ноћи иде полако, да ли само због тога, мени почињу да зебу прсти ногу. То ипак схватам да је због нешто дебљих нових чарапа и што су ципеле зато делом тесне, што свакако знам да може да изазове промрзлине. Како то траје, на крају Влади кажем да крећем напред мало оштрије, да се загрејем, па ово убрзо престаје.

Ах, тај превој! Другачије сам га замишљао. Очекиво сам одатле озбиљнију стрмију стазу. Истина, ако је сасвим заледјена подлога и нема ногоступа, има проблема, јер се не смете оклизнути, падина јесте једнолична, али и дубока долина. Идем са дерезама и штаповима, цепин не употребљавам. Идем пре групе која одмара пред одлучно пењање. Преко стране се пење, што је олакшање.

конацно врх
Коначно се види врх

То је та жељена слика! До врха је преостало само то. Сам сам. Не крећем одмах даље, већ седнем и чак за тренутак задремам. Знам да су доле на превоју, кажу, неки заспали вечним сном, не пробудивши се. Како се у сну ниво циркулације крви смањује, могуће је „отићи“ и на плусним температурама, кажу до +5. Зато се иде у групама, јер појединац лако отплови. Иза мене тек креће колона и могу одремати, помислим. Довољно је за тренутак осетити сан, пресећи га и снага ојача. Тргнем се и крећем горе. Тамо је један Грузијац који слика моје узбуђење. А и ја се са њим сликам. Слика нас Драган Богдановић. Ја сам био више задихан, јер сам тргнувши се из сна кренуо оштро. Ведро небо омогућава видике и доживљај.

са грузијцем
Са Грузијцем на врху

Остајем подуже у осматрању околине. Никуда не журим. Потпуно сам свеж. На видику је необичан сплет врхова, као да није јул, већ зима. И не види се краја ни почетка. Погледајте само ово.

поглед са врха
Поглед са врха

Долазе полако моји у групицама. А онда се сетих обећања малецкој Биљани, македонском девојчету, те кренем у спуштање да је сретем, па ћу поново горе ако треба. Обећање је обећање, а њој овај успон много значи. Ако треба помоћ, ту сам. Како домет мобилног постоји, а није рукама хладно, откуцам поруку, али неће да оде. Крећем доле.

биљана пред врхом
Биљана је пред врхом

Иде напорно, али ипак иде. Не предаје се она, иако су видљиви трагови висинске. Заједно ћемо на спуштање које носи више опасности.

опет на врху
Опет на врху

Било је то 5. јула 2008. године.

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play