Томица Делибашић

Е Л Б Р У С , врх Кавказа (5642м)

(страна 2/4)

Након проспаване ноћи, следи пењање до базног логора на Пријуту на висини око 4200m. Тешке ранчеве није упутно носити узбрдо, за то су ту ратраци, не треба се двоумити. То у поредјењу са осталим најмање кошта, а може бити значајно. Крећемо дакле горе са малим ранчевима.

изгледа мало до врха
Изгледа мало до врха
шатори
Шатори под врхом

Каква оптичка варка! Врх изгледа лако достижан, али сама рачуница да је овде око 4200m, можда мање, а горе 5642m, говори о разлици од скоро 1500m. На овој висини то је двоструко више, него на висинама до 2000m. Идете ли горе, стало се отвара међупростор и врх као да се удаљава. Онај леви врх је главни, ту се улази у превој међу врхове, долину из које следи завршни успон. Сам врх се не види, он је несто десно и иза наведеног дела врха, али одмах ту. Превој међу врховима је на око 5200m. Ко нема стрпљена и одмах хоће горе, може да се врти необављеног посла.

друга страна долине
Друга страна долине

Преко пута су врхови са супротне стране долине, где се лево види двогрби врх Ужба, чије је пречење кажу посебно захтевно.

Прва два дана овде почиње да пада снег и дува ветар, улазимо у маглу. Шатор је ваљало везати за веће камење, његове крајеве такође притиснути камењем, што је одмах притиснуо снег, тиме шаторски простор учинио топлим. Али у току ноћи, ветар направи нанос измедју шатора и брежуљка, па сам у два сата морао излазити, да са рукавицама уклоним намет, да ми шатор не би био срушен под теретом. Ветар шатору иначе ништа није могао, због везивања канапа за затезање за крупно камење. Такви временски услови одложише дан успона на врх на резервни дан. То ми се чини да је било пресудно, јер ни ја нисам био сасвим адаптиран за успоне претходног дана, а у дану успона сам био, може се рећи у пуној снази. Сигуран сам да би претходног дана далеко мање људи попело врх. Да видимо шта је ту било одлучно. О чему сам водио рачуна.

Два пута смо ишли на успон ка висини и враћали се у камп. Осетио сам код повратка са првих пењања да промена висине утиче на мене, да немам довољно снаге, лако се замарам. На моменте је ту и лагана вртоглавица. Био је то знак да адаптација још траје, да треба бити пажљив. Основно је да тада не треба форсирати. Ако осетим да имам притисак иза врата (десило ми се код повратка са висине), то схватам као промену притиска и да требам попити воде. Кад се и ноћу пробудим са тим болом у врату, пијем воде и бол полако нестаје. Пијење воде иначе не сме да се заборави, кажу да треба мерити и на дан попити четири литра. Мени се пар пута догодило да то један део дана заборавим. Увече обавезно попијем андол, јер не само да појачава циркулацију и тиме у хладноћи врши функцију загревања, проширујући крвне судове, већ очито помаже адаптацији. Понео сам „Оросал“, за дехидрацију, односно хидрацију, што је било значајно за неке моје другаре, који су брзо дехидрилали, говорећи да извор не ваља. Али чим се осети повратак снаге, не треба јурнути, како су неки учинили, већ се чувати наредног сличног стања и спремати се за одлучни дан успона. Јачати снагу. Оросал сам и ја пар пута „пробао“, за сваки случај.

тренинг
Тренинг пењања и враћања у камп

Ово је био значајан елемент адаптације, јер се пењеш и враћаш на висину са које ће бити одлучни успон. Организам се привикава на височије услове. Ако сам логички прихватао све тренинге адаптације, нисам пењање дан пред успон. По мени се тада не иде на веће оптерећење организма. Ја трчим, чак и полумаратон, и знам како се припрема за одлучна напрезања. Дан пред успон група је кренула на тренинг успон, и то највеће до тада пењање, а ја сам одлучио да идем своју варијанту. Лагану. После претходне магле и ветра свануо је ведар дан, па сам могао у самосталне акције. Кренуо сам на губљење висине, неких 200 метара, идући све време лагано, најлакше, доле се надисао оног ваздуха, па онда у повратку прошао камп и још ишао на пењање, али само око 100 метара висине. Чим сам осетио да на успону због јаког сунца губим течност, кренуо сам назад. Остало је био одмор, кување хране, посебно после подне чорбе. Ово је дан за јело и хидрацију, опуштање. Било ми је драго што ни Биљана тада није кренула на успон, већ одмарала, а пред ноћ смо имали заједничку чорбу, битну храну за сутрадан. Тада сам схватио да ће као најмлађа (17 година) сутра успети. Обећао да ћемо заједно изаћи на врх. Не треба сумњати.

биљана
Биљана је најмлађа у екипи, заштитни знак

Неки су избегавали воду са назови извора, али то и није извор, већ рупа коју тамо домородци ископају у леду и цека се да се лед околно отопи. Ако се претера са копањем, стигне се до дна и тла, тиме труња, длака, како је коментарисан „извор“.

Они који нису имали стрпљена и нису чекали одложену акцију, већ претходног дана индивидуално кренули на врх, у дану како је првобитно било планирано, - нису ствари добро проценили и до врха нису стигли, неко је морао и доле због висинске болести. Кренути на толики пут, то чекати, па бити нестрпљив и нетактичан!?

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play