Томица Делибашић

ЧЕМЕРНО и РАДОЧЕЛО

Масиви Чемерна и Радочела стеснили су реку Студеницу, сатерали је у кањон, да се мора провлачити између овде две планине. Два планинска виса са обе стране реке, целина су, а река је ту да их споји или раздвоји, учини истима. Иста их судбина спаја. Опора и чемерна планина је то. Чемерном се назива, а некада се и само Чемерно назива Радочелом. Свеједно је. Иста је то планина, као и природа. Нису то изразито високе планине, колико је овде изразита планинска клима и укупан амбијент је такав.

Шуме и само шуме, букове, храстове, па смрча и јела, бројне врсте су ту. А у шумама рај за дивљач, која понекада задаје главобољу ретким мештанима, који су се задржали и живе на планини. Али шуме нису прекриле читав простор, између њих се простиру пашне пољане, а неки врхови су голетни, као врх Чемерна.

Радочело је са једне, западне стране везано са Голијом, тако да је тешко рећи где се ове две планине јасно разграничавају, да ли је то предо висоравни Рудно, где је насеље и има туристичких објеката. Некада се Радочело сматра врхом Голије, оно је њен наставак, али се узима да је то посебна планина. И особена уједно.

Са једне стране масив Чемерна практично гледа ка Студеној планини и Столовима, део је и овог простора, који чини кањон Ибра и планине које га стварају и окружују. Управо је код поменутих планина најтешњи и најатрактивнији кањон реке Ибра, која се провлачи између ових масива. Чемерно тако делом припада овој групи централних српских планина, а делом југозападној скупини где доминира Голија.

Долина реке Ибар се назива долином краљева, у њој је богаство манастира средњевековне културе, које су градили српски краљеви. Под Радочелом је манастир Студеница, а на западној страни манастир Градац. Под Чемерном, у стенама над Студеницом је испосница Св. Саве. Јелена Анжујска је ктитор манастира Градац, а у долини Ибра је Урош Немањић из љубави према њој, будућој краљици, засадио хиљаде јоргована, да је тако дочека, подсети на родну Провансу, али и припитоми амбијент стеновитих планина, па оста Долина Јоргована, како се и данас назива.

Овде је јесен посебно чаробна, јер се зелено претвара у црвено, час жуто, па се нијансе ових боја измешају. Шуме и пољане тада добију своје рухо, само тада видљиво. Дар је то природе за око и душу.

Ове планине имају дивне пределе, за уживање, а све то зачињавају манастири, као њихов саставни део. Све се претвара у целину лепоте.

Ново на сајту (29.9.) Забележено: Голем Кораб (7.9.) Планински предели: Рила, врх Балкана (23.7.) Забележено: Маганику у походе (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play