Томица Делибашић

Анкогел

Анкогел је шире познат као аустријски скијашки центар, а овде ће бити приказан као атрактивна и занимљива планинарска локација, посебно успон на његов врх висок 3252м. Претходно се треба успети бројним серпентинама што доводе до планинског маленог месташца Малниц (Mallnitz), ушушканог међу врхове и у њиховом подножју, на висини од 1287м. Ово подручје иначе припада националном парку Hohe Tauern (Високи Тауерн).

Жичара нас је избацила на висину (2636м), са које у наставку следи пењање врха. То овај врх чини једним од најдоступнијих високих алпских врхова. Около су врхови, а испод долина из које смо стигли.

Претходно се стотинак метара лагано губи висина, па почиње успон ка снежишту под врхове, где је и највећи врх Анкогел.

Почиње успон уз гребен који прати снежну долину, кроз коју није нужно пењање, ако услови тако говоре.

Снежне делове ћемо на моменте прелазити, тек толико да их осетимо, па опет на дугачки гребен што сеже ка врху.

Врх се назире, израња над простором, а гребен ваља пратити. Гребен иде до под врх, а у наставку је правац што води на камену купу врха.

Напред је као вођа Миланка са ћерком Мајом, а у стопу их прате момци из Бугарске. Била је то иначе акција Планинарског клуба „Балкан“ из Београда, изведена лета 2015. године, односно сам успон на Анкогел је био 26. јула те године. Био је то први врх на алпској тури. Леп врх за загревање и почетну аклиматизацију.

Камене плоче су наслагане без реда, набацане по гребену којим кривуда стазица, која се назире, а около су снежне долине и са једне стране почиње приближавање одсеченој ивици гребена.

Са једне стране се види стрмина испод које зјапи провалија, а на ивици гребена су високе камене баријере поред којих се крећемо.

Бацимо ли поглед уназад, видимо читав простор којим се стаза пружа и куда смо дошли, крај снежне долине, а гребен је без краја, па тако пар сати.

На моменте се ваља хватати за крупно камење, ивице косих плоча што из гомиле штрче.

Гребен почиње да се сужава, претвара у шпиц, уз чију ивицу ваља даље ићи, у лаганом полукругу приближавајући се завршном делу успона на сам врх.

На крају смо на узаном врху, где је крст који га обележава и где сви траже мало простора да се сликају, забележе тај тренутак.

Сликали смо се, осетили дражи врха, па назад до превоја одакле се врх најбоље види. На моменте га магла сасвим сакрије, па делимично открије, а само за тренутак се ти бели праменови сасвим скину са врха и он се укаже у свој својој лепоти.

На превоју ћемо опет одморити, бацити поглед на врх, па идемо низ гребен ка снежној долини, коју у спусту нећемо избегавати.

Доле се види планинарски дом, што је нешто ниже од жичаре која нас чека, да нас спусти до Малница.

Гондоле које одлазе ка Анкогeлу, на које бацамо поглед, као и путоказ Малница, на крају на све наведено подсећају. Заиста леп алпски планински кутак.

Ново на сајту (13.5.) Акције - актуелно: Маганик (4.6.) Планински предели: Планине Власине (19.4.) Планински предели: Солунска глава (18.3.) Ваши прилози: Маглић (Л. Цицварић) (21.2.) Акције - актуелно: Хајла (15.-18.2.) (25.9.) Забележено: Маглић и прашума Перућица (25.9.) Планински предели: Љубишња и Обзир (21.2.) Књига: Друго издање књиге "Планином" Линкови Временска
прогноза
Планинарска
друштва
Планинарски
домови
CSS play